KAKVA SREĆA! Fenomen u Mašićima kod Gradiške: Ovce Mileta Dimića ojanjile dvojke i trojke

Ovce obično ojanje jedno jagnje, ponekad dvoje, a trojke su već prava retkost – dok su četvorke gotovo nemoguće, tvrde veterinari. Međutim, ta pravila ne važe za Mileta Dimića iz Mašića, koji ima neobično plodno stado. Sve njegove ovce su se ove jeseni ojanjile po dvoje jaganjaca, baš kao i prošle godine, a bilo je i slučajeva da se ojanje i trojke. Po tome je Mile postao poznat širom Potkozarja, a mnogi dolaze da se lično uvere da je priča istinita.

– Kod mene je sve drugačije. Ovde sam izbegao tokom rata. Imao sam devet godina kad sam sa porodicom došao iz Jelašinovaca kod Sanskog Mosta, najpre u Viluše, pa onda u Mašiće. Nisam imao uslove za ovce kao u svom selu, ali sad se trudim da to nadoknadim – priča Mile dok pored njega veselo trčkaraju jaganjci.

Teme za vas

Zajedno sa bratancom Novakom svakog dana obilazi stado, prihranjuje ih žitom i pazi da ih ne napadnu psi lutalice, kojih, kako kaže, ima sve više.

Od izbeglice do uspešnog stočara

– Godinama smo stanovali u viluškoj ambulanti, pa u lugarnici u Mašićima. Nedavno smo od grada Gradiška dobili kuću na korišćenje i malo zemlje pored nje. U domaćinstvu živimo majka, ja, brat sa porodicom, dok se drugi brat osamostalio i sagradio kuću u Vilusima. U Jelašinovcima smo imali stoku, krave, svinje, ovce... Sad opet možemo da se bavimo stočarstvom – objašnjava Mile.

Na pitanje kako to da se njegove ovce janje po dvoje, a kod drugih najčešće po jedno, odgovara kratko i jasno:

– Nije stvar u meni, nego u ovnu. Od njega sve zavisi. Za dobrog ovna ne žalim koliko god da košta – to je najbolja investicija. Imam dvojicu, eno ih u šupi, snažni su, udaraju rogovima u daske čim osete da su ovce blizu.

Dvostruki prirast u sedam dana

– Od deset ovaca, čak osam se ojagnilo u samo nekoliko dana. Tako sam za jednu nedelju povećao stado za 18 jaganjaca. Sve su žive i zdrave, osim jedne ovce i dva jagnjeta koje sam prodao. Ko god ih vidi, pita me da mu prodam ovcu – priča Mile ponosno.

Pošto mu je kuća pored auto-puta Gradiška–Banjaluka, često ga zaustavljaju prolaznici i raspituju se koju rasu ovaca gaji.

– Svaku do koje dođem – smeje se Mile. – Imam razne sorte, i sve su dobre. Jednu sam letos kupio čak u Okanovoj Bukvi i doneo u vreći od đubriva!

Porodična podrška i iskustvo

Njegova majka Dragica pridružuje se razgovoru uz šalu:

– Stanovali smo u ambulanti, a ti nisi postao doktor; živeli smo u lugarnici, pa nisi ni lugar – kaže kroz osmeh, podsećajući na teške godine izbeglištva kada su sve izgubili.

– Sa ovcama treba znati – nastavlja Mile ozbiljnim tonom. – Držati ih uredno, vakcinisati, hraniti raznovrsno, puštati na pašu, davati žito... A najvažnije, za rasplod moraš imati rasnog ovna. Bez dobrog ovna nema ni posla, ni zarade.

Mali Novak ga sve vreme prati u stopu, pomaže mu i pažljivo sluša. Kada su uzeli šerpu mlevenog kukuruza, ovce su odmah prekinule pašu i potrčale prema njima – prizor koji najbolje pokazuje koliko ih Mile voli i koliko one veruju svom domaćinu.

(Telegraf Biznis/Nezavisne)