Suša nam ubija hranu i odnosi milijarde: Poljoprivrednici i stručnjaci saglasni – ove mere su spas za njive

Iako su pšenica i voće ove godine dali dobre prinose, sezona pred nama biće izuzetno teška za proizvođače kukuruza i soje. Sve toplija leta sa sve manje padavina postala su naša nova klimatska realnost, a stručnjaci upozoravaju da se način proizvodnje hrane u Srbiji mora korenito promeniti.

Rešenje vide u tri ključna koraka: hitnom navodnjavanju, primeni precizne poljoprivrede i većim investicijama u domaću proizvodnju semena i hibrida.

Teme za vas

Afrički talas zbrisao nade: Suncokret drži privid, stočni fond pred novim udarcem

Za razliku od pšenice, kukuruz i soja nisu uspeli da izbegnu sušu. Suncokret se i dalje dobro drži, ali stručnjaci upozoravaju da je to samo vizuelno i očekuju da će rod biti manji za 10 do 20 odsto.

Da je situacija na terenu alarmantna, potvrđuju i sami ratari. Poljoprivrednik Branislav Terzić iz Štitara kod Šapca ističe da je ekstremna vrućina napravila ogromnu štetu.

"Afrički talas nas je doslovno sasekao, tako da očekujemo velike gubitke - kaže.

Teške uslove i pritisak tropskih temperatura potvrdili su i proizvođači sa juga zemlje. Nebojša Petrović, poljoprivrednik iz Donje Jajine kod Leskovca, objašnjava da su morali ranije da uđu u njive kako bi spasili šta se spasiti da.

- Ranije smo krenuli jer su u pitanju rani hibridi. Udarila je velika temperatura i jednostavno mora da se radi - rekao je,

Srbija se trenutno suočava sa čak 12. sušom od 2000. godine. Struka je saglasna da se klima nepovratno izmenila i da sve toplija leta sa retkim, lokalnim padavinama zahtevaju znatne inovacije u celom sektoru.

Domaći geni i promena hibrida kao jedino rešenje

Govoreći o opštim merama zaštite, dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu naglašava da su nam hitno potrebni sistemi za navodnjavanje, nove otporne sorte, energetska efikasnost i prelazak na biodizel, ali i potpun zaokret u agrotehnici. On kao ključni potez izdvaja oslanjanje na sopstvene resurse.

- Strateško opredeljenje Srbije treba da bude prelazak na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. To rade domaći stručnjaci na domaćem terenu, ali je naravno potrebno uložiti više u nauku - kaže.

Pored očuvanja domaće genetike, stručnjaci ukazuju i na potrebu za promenom dosadašnjih navika u izboru semena. Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da bi ratari morali da razmisle o drugoj kategoriji hibrida.

S obzirom na vremenske prilike, polako treba da prelazimo na hibride kao što su srednje rani do srednje kasnih, odnosno na FAO grupe 300 i 400 - navodi.

Kakve će biti posledice po cene i novčanike građana?

Smanjenje ratarskih kultura povlači sa sobom i nedostatak stočne hrane, što direktno desetkuje stočni fond i povećava uvoz mesa. Procenjuje se da je u svakoj sušnoj sezoni tokom protekle tri decenije domaći prehrambeni sektor pretrpeo ogromne gubitke - najmanje po milijardu i po evra.

Ipak, kada je reč o eventualnom poskupljenju hrane na rafovima, Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije objašnjava da se promene neće dogoditi preko noći.

- Nijedan cenovni šok se neće osetiti odmah. Mi ne zavisimo samo od našeg tržišta, već smo deo jedne veće globalne slike. Kada se skine rod i kada se taj lanac pokrene, videćemo kakva je situacija, ali na osnovu proteklih godina ne očekujemo dramatične posledice - kaže.

(Telegraf Biznis/RTS)