Ne plaćaju stan ni hranu, a satnica ide i do 7 evra: Nepalci i Filipinci spasavaju hrvatsku poljoprivredu

Sve je više stranih radnika koji popunjavaju prazninu na hrvatskim poljoprivrednim gazdinstvima. Filipinci u voćnjacima beru jabuke, Nepalci pleve i malčiraju povrtarske površine, dok Indijci beru grožđe ili rade kao pomoćni radnici na stočarskim farmama. Takva je danas slika tržišta rada u hrvatskoj poljoprivredi.

Poslovi poput berbe voća i rada na farmama nisu posebno privlačni domaćoj radnoj snazi, zbog čega poslodavci sve češće posežu za stranim radnicima. Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, u prvih osam meseci 2026. podneto je 125.260 zahteva za izdavanje dozvola za boravak i rad, a oko 8.500 njih odnosi se na pet slavonskih okruga (županija).

Teme za vas

U istom periodu prošle godine podneto je 100.860 zahteva, od čega se na Slavoniju odnosilo oko 5.800. I 2025. i 2026. godine među slavonskim okruzima prednjači Brodsko-posavski.

"On je za mene doktor"

U poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu - biljnoj i stočarskoj proizvodnji, lovstvu i uslužnim delatnostima, u prvih osam meseci 2026. u pet slavonskih okruga, prema podacima Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje, osiguranika državljana trećih zemalja bilo je 934, a na početku godine 809, s tim što prednjači Osječko-baranjski okrug.

U tom periodu u celoj Hrvatskoj u poljoprivredi je krajem avgusta radilo 3.418 stranaca, a na početku godine njih 3.047. Poređenja radi, navode u ovom zavodu, prošle godine u prvih osam meseci u pet slavonskih okruga u poljoprivredi je radilo 769 stranaca (gde ponovo prednjači Osječko-baranjski), a početkom 2025. njih 612. Prošle godine u periodu od januara do avgusta u Hrvatskoj je u poljoprivredi radilo 2.994 stranaca.

Među 70 zaposlenih u logističkom centru Proizvođačke organizacije PZ JabukaHR, koja, sa sedištem u Križu, okuplja brojne domaće voćare, kaže upravnik Luka Cvitan, 12 je stranaca koji tamo rade već nekoliko godina. U početku su posegnuli za radnicima iz Indije, a sada ih ima i sa Filipina. U voćarstvu je, kažu u PZ JabukaHR, satnica u berbi (neto) od pet do sedam evra, u zavisnosti od pozicije, plus topli obrok.

- Mi smo naše strane radnike u početku plaćali od 15 do 20 odsto manje od domaćih, ali se to s vremenom izjednačilo, a gledamo i da ih za vredan rad nagradimo - kaže Cvitan. Farmeri u Đakovštini često se žale da ne mogu da nađu radnike za poslove na stočarskoj farmi. Stočar Željko Strapač iz Vetova, u Požeštini, kaže da nema strane radnike na svojoj farmi, ali zna primere gde su farmeri veoma zadovoljni radom stranaca.

- Farmer iz zadarskog zaleđa koji je kupovao junad kod mene kaže da je prezadovoljan radnikom iz Nepala. Rekao mi je: ’On je za mene doktor u stočarstvu!’ Kod njega radi već nekoliko godina. U početku mu je bilo povereno samo hranjenje stoke, a sada mu vodi sve, dao mu je sva ovlašćenja - prepričava Strapač.

Navodi i primer angažovanja Nepalaca u Petrijancu kao mehaničara na popravci polovnih traktora.

- I taj kolega je prezadovoljan - dodaje Strapač, koji na svom gazdinstvu ima zaposlene domaće radnike.

Odlaze da rade na moru

- Najplaćeniji mi je radnik koji radi sve - 1.800 evra, a pomoćni, koji radi samo oko stoke, ima minimalac. Poznati vinar iz požeškog kraja takođe ima Nepalce u berbi, za koju je tražio 60 berača. I sam bi, da postoji potreba, posegnuo za stranim radnicima - kaže Strapač.

Poljoprivrednici se žale da se suočavaju sa odlaskom stranih radnika na rad u priobalne delove Hrvatske, na bolje plaćene i fizički lakše poslove. Sa tim se suočila i povrtarka i voćarka Danijela Stanešić iz virovitičkog kraja. Prošle godine imala je tri strana radnika, a sada jednog, stalno zaposlenog, iz Nepala.

- Pokušavamo da ih zadržimo, ali, kada se otvori sezona na moru, odlaze. Nismo u mogućnosti da ponudimo veću platu. Ovo su teški poslovi, stalno si napolju - kaže Stanešić.

Bruto satnica je, za 160 radnih sati, 12,50 evra, uz obezbeđen smeštaj, režije i hranu. Radnik iz Nepala na tom gazdinstvu uglavnom radi na sadnji, berbi i plevljenju.

U prvih osam meseci, prema podacima HZZ-a, za jednostavna poljoprivredna, šumarska i ribarska zanimanja ukupno je traženo 1.340 radnika, od kojih 470 u pet slavonskih okruga. Prošle godine u tom periodu tražena su 1.623 radnika na tim poslovima, od kojih u Slavoniji 645. Prema podacima MUP-a, najveći broj dozvola za boravak i rad do 31. avgusta izdat je državljanima BiH, Srbije, Filipina, Nepala, Severne Makedonije, Indije, Uzbekistana, Kosova, Egipta i Albanije, piše Suzana Župan za Glas Slavonije.

(Telegraf Biznis)