Na vojvođanskim njivama sve je više ove biljke: Ratar kaže da mu donosi veću zaradu od pšenice

Dok proizvođači traže kulture koje mogu da im donesu stabilan prihod i bolje podnesu sušu, na vojvođanskim njivama sve više pažnje privlači plavi konzumni mak.

Prema procenama proizvođača, ova biljka se u Vojvodini trenutno uzgaja na 5.000 do 6.000 hektara, a najveći deo roda završava na tržištima Austrije i Nemačke. Koristi se prvenstveno u prehrambenoj i pekarskoj industriji, dok ratari među njegovim prednostima ističu manja ulaganja i mogućnost zarade veće nego kod pojedinih tradicionalnih kultura.

Teme za vas

Otkupna cena kreće se od 190 do 200 dinara po kilogramu, a prinosi od 700 do 1.300 kilograma po hektaru, kako prenosi AgroNews.

U zavisnosti od prinosa i cene, to znači da bruto prihod može da iznosi približno od 133.000 do 260.000 dinara po hektaru. Od tog iznosa potrebno je odbiti troškove proizvodnje.

Manja ulaganja, a zarada veća nego od pšenice

Poljoprivrednik Filip Ivković Ivandekić mak uzgaja četiri godine, a ove sezone zasejao ga je na 20 hektara. Na njegovom gazdinstvu, kako navodi, pokazalo se da je proizvodnja jednostavnija i da zahteva manja ulaganja u odnosu na neke druge ratarske kulture.

Prema njegovom iskustvu, zarada od maka je oko 20 odsto veća nego od pšenice. Ipak, uprkos zadovoljavajućim rezultatima, za sada nema mogućnosti da proširi proizvodnju jer otkup zavisi od potražnje na tržištu.

Mak je u početku uveo kako bi obezbedio plodored, odnosno smenjivanje kultura na istoj parceli. Takva praksa pomaže da se izbegne uzastopno gajenje iste biljke na zemljištu i smanji rizik od bolesti koje napadaju određene useve.

Najveći deo roda odlazi u inostranstvo

Proizvođač i izvoznik Nenad Gostović sa kooperantima organizuje proizvodnju plavog maka na oko 2.500 hektara. Kako navodi AgroNews, interesovanje ratara raste, ali se površine pod ovom kulturom prilagođavaju mogućnostima prodaje.

Gostović, koji mak proizvodi i na sopstvenih oko 100 hektara, ističe da se pokazalo da ova kultura ima izvozni potencijal. Ipak, upravo potrebe tržišta određuju koliko proizvodnja može da se širi.

Prema njegovim rečima, najveći proizvođač maka u Evropi je Češka, koja ga uzgaja na oko 40.000 hektara i ima značajan uticaj na formiranje cena.

Dobro koristi zimsku vlagu, ali ima i izazova

Jedna od prednosti plavog maka je, prema iskustvu proizvođača, relativno dobra otpornost na sušu. Seje se u jesen, pa može bolje da iskoristi zimsku vlagu u odnosu na pojedine prolećne kulture.

Gostović navodi i da mak nema mnogo štetočina i da zahteva relativno malo sredstava za zaštitu bilja. Kada dođe vreme za žetvu, može da se koristi kombajn za pšenicu, uz odgovarajuća podešavanja.

Ipak, uzgoj nije bez izazova. Jedan od problema je divlji mak, odnosno bulka, koji je teško suzbiti u usevu, dok njegovo sitnije seme otežava čišćenje požnjevenog roda.

Za ratare koji razmišljaju o ovoj kulturi, uz prinos i troškove proizvodnje, važna računica ostaje i mogućnost plasmana: potražnja za makom postoji, ali ona istovremeno određuje koliko će proizvođači moći da prošire setvu.

(Telegraf Biznis/Agronews)