Srpske maline i kupine tražene u svetu, ali potencijal vredan 90 miliona dolara ostaje neiskorišćen

Srbija ima neiskorišćeni dodatni izvozni potencijal od 90 miliona dolara za smrznute maline, kupine i ostalo bobičasto voće, 75 miliona dolara za gume za putničke automobile, te 60 miliona dolara za lekove, pokazala je najnovija analiza efekata globalnih trgovinskih kretanja na domaći izvoz.

Ovu analizu sproveo je NALED, uz podršku Vlade Švedske, u okviru projekta "Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti". Kako je saopšteno iz NALED-a, istraživanjem su izdvojena 23 sektora koja su u 2025. godini činila više od 75 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije. Cilj analize bio je da se prepoznaju proizvodi i tržišta sa prostorom za dalji rast, ali i sektori koji su posebno osetljivi na promene u međunarodnoj trgovini.

Teme za vas

Gde leže najveće šanse za plasman domaće robe

Među proizvodima sa značajnim neiskorišćenim prostorom na svetskom tržištu nalaze se hleb, peciva, kolači i keks, gde se procenjuje dodatni izvozni kapacitet od 40 miliona dolara.

Slede:

Sveže višnje i trešnje: potencijal od 33 miliona dolara

Ostali drveni nameštaj: 32 miliona dolara

Preparati za ulepšavanje i šminku: 25 miliona dolara

Ostali sirevi: 20 miliona dolara

Kada je reč o tržištu Evropske unije (EU), analiza ukazuje da je iskorišćeno tek oko 43 odsto procenjenog potencijala poslastica od šećera, kao i 46 odsto preparata za ulepšavanje i šminku. Pored globalnog nivoa, mogućnosti za rast izvoza posebno su razmatrane na tržištu EU, gde samo za smrznute maline i kupine postoji dodatni procenjeni potencijal vredan 55 miliona dolara.

Konsultant NALED-a Radovan Kastratović naglasio je da je kompanijama neophodno obezbediti jednostavniji pristup podacima o carinskim procedurama, sertifikatima i standardima održivosti kako bi se procenjeni potencijal ostvario do 2030. godine:

"Za izlazak na udaljena tržišta, posebno za proizvode visoke vrednosti poput smrznutih malina, predlažemo namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u ključnim logističkim centrima. Time bismo malim i srednjim preduzećima olakšali pripremu za izvoz i plasman robe do novih kupaca", rekao je on drugog dana konferencije "Međunarodna ekonomska pozicija Srbije - MEPS 2026" koju organizuju PKS i Institut ekonomskih nauka.

Značajna tržišta van granica Evropske unije

Iako je EU glavno izvozno odredište za srpsku privredu, analiza mapira i druge važne destinacije:

Smrznuto voće: Nemačka i Francuska, ali i SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo

Električni provodnici: Italija, Mađarska, Rusija i Velika Britanija

Hleb, peciva, kolači i keks: Hrvatska i Slovenija, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija

Potrebu za diversifikacijom proizvoda i kupaca naglašava podatak da električne mašine i oprema, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi zajedno čine oko 30 odsto ukupnog izvoza Srbije. Ovakva struktura čini domaću privredu podložnijom promenama u evropskoj industriji, pre svega automobilskoj.

Zato se predlaže podrška tehnološkom unapređenju domaćih malih i srednjih preduzeća, kako bi stekla sertifikate neophodne za status dobavljača velikih sistema, prešla na proizvodnju kompleksnijih komponenti i zadržala veći deo stvorene vrednosti u zemlji.

CBAM i ekološki standardi kao prepreka za metalski sektor

Poseban fokus stavljen je na metalsku industriju, koja je tokom 2025. godine u EU izvezla robu u vrednosti od 1,62 milijarde evra, pri čemu je čak 90 odsto te vrednosti obuhvaćeno CBAM režimom. Izazovi se ogledaju u izraženoj zavisnosti od tržišta EU, trgovinskim merama Unije i sve oštrijim zahtevima u oblasti održivosti:

"Zato preporučujemo formiranje namenskog fonda za podršku izvoznicima pogođenim CBAM-om i novim ekološkim zahtevima, koji bi podržao ulaganja u čistije tehnologije. Malim i srednjim preduzećima potrebno je olakšati pristup zelenom finansiranju kroz kreditne garancije i kombinovanje javnih i privatnih izvora sredstava", rekao je Kastratović.

On je zaključio da je uz to nužna sistemska stručna podrška za merenje emisija i izveštavanje, uz obezbeđivanje pristupačnih digitalnih alata i međuinstitucionalnu razmenu podataka, čime bi se izbeglo višestruko dostavljanje iste dokumentacije, smanjili troškovi usklađivanja poslovanja i olakšao ulazak domaćih dobavljača u međunarodne lance snabdevanja.

(Telegraf Biznis/Tanjug)