Srbija zaradila milijardu evra od izvoza voća i povrća: Jedna grana poljoprivrede ozbiljno posustaje

Dok pojedini delovi srpske poljoprivrede beleže snažan rast izvoza, drugi se suočavaju sa padom prihoda od prodaje na stranim tržištima. Najnoviji podaci pokazuju da su voće i povrće postali jedan od najuspešnijih izvoznih segmenata domaćeg agrara, sa vrednošću izvoza koja je za samo devet meseci dostigla milijardu evra.

Međutim, istovremeno je zabeležen značajan pad izvoza žitarica i proizvoda od žitarica, što ukazuje na različita kretanja unutar poljoprivrednog sektora.

Teme za vas

Kako navodi Serbia Business, vrednost izvoza voća i povrća iz Srbije u prvih devet meseci 2026. godine porasla je za 19,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz voća i povrća dostigao milijardu evra

Prema objavljenim podacima, Srbija je od januara do kraja septembra izvezla voće i povrće u vrednosti od milijardu evra.

U istom periodu prošle godine vrednost izvoza iznosila je 840 miliona evra, što znači da je ovogodišnji rezultat bolji za približno 160 miliona evra.

Istovremeno, povećan je i uvoz ovih proizvoda, ali znatno sporijim tempom.

Vrednost uvezenog voća i povrća porasla je za 3,2 odsto i dostigla 685 miliona evra.

Zahvaljujući takvim kretanjima, Srbija je u trgovini voćem i povrćem ostvarila suficit od približno 316 miliona evra, dok je godinu dana ranije on iznosio 177 miliona evra.

To znači da je pozitivan trgovinski saldo u ovoj kategoriji povećan za oko 139 miliona evra.

Žitarice beleže potpuno drugačiji rezultat

Za razliku od voća i povrća, izvoz žitarica i proizvoda od žitarica zabeležio je pad.

Njegova vrednost u prvih devet meseci ove godine iznosila je 574 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 11,4 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Istovremeno, uvoz žitarica i proizvoda od žitarica povećan je za 9,6 odsto, na 253 miliona evra.

Zbog toga je trgovinski suficit u ovoj kategoriji smanjen sa 417 na 321 milion evra. Dok je pozitivan saldo u trgovini voćem i povrćem značajno porastao, kod žitarica je smanjen za približno 96 miliona evra.

Ovakvi rezultati pokazuju da se različite grane domaće poljoprivrede ne kreću istim tempom, čak ni kada je reč o proizvodima koji tradicionalno imaju značajno mesto u srpskom izvozu.

Da li Srbija izvozi više proizvoda ili ih prodaje skuplje?

Iako rast vrednosti izvoza voća i povrća predstavlja pozitivan rezultat, objavljeni podaci ne pokazuju automatski da je povećana i količina proizvoda koja odlazi na strana tržišta.

Naime, statistika se odnosi na novčanu vrednost izvoza, a ne na izvezene tone.

Veći prihod mogao bi da bude posledica viših prodajnih cena, promene strukture izvoza, povećanja količina ili kombinacije ovih faktora.

Isto važi i za žitarice. Pad vrednosti njihovog izvoza ne mora nužno da znači da je domaća proizvodnja smanjena, već bi za takav zaključak bili potrebni dodatni podaci o cenama i količinama.

Koliko je važna prerada hrane?

Razlike između pojedinih poljoprivrednih grana ukazuju i na značaj ulaganja u skladištenje, pakovanje, sortiranje i preradu proizvoda.

Za izvoznike voća i povrća posebno su važni hladnjače, očuvanje kvaliteta i pouzdani transportni lanci, jer je reč o robi čija vrednost može značajno da zavisi od uslova čuvanja i brzine isporuke.

Kod žitarica veću ulogu imaju kretanja cena na velikim robnim tržištima i troškovi transporta.

Istovremeno, širi sektor prehrambene industrije Srbije ostvario je izvoz vredan 2,34 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,5 odsto. Trgovinski suficit ovog sektora iznosio je 461 milion evra.

Ovi podaci pokazuju da snažan rast izvoza voća i povrća ne znači da istim tempom raste i celokupna prehrambena industrija.

Ipak, činjenica da je izvoz jedne grupe poljoprivrednih proizvoda dostigao milijardu evra za devet meseci potvrđuje njen značaj za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, dok istovremeni pad izvoza žitarica pokazuje koliko se tržišni uslovi mogu razlikovati od jedne proizvodne grane do druge.

(Telegraf Biznis/Serbia Insider)