Rođak vam je preminuo u inostranstvu? Postoji način da proverite da li je ostavio stan ili novac

Smrt člana porodice koji je godinama živeo ili radio u inostranstvu, osim emotivnog gubitka, može otvoriti i brojna pitanja o imovini koju je ostavio iza sebe. Naslednici ponekad nemaju potpune informacije o tome da li je preminuli posedovao nekretninu, imao novac na bankovnom računu ili zaključenu polisu životnog osiguranja.

Ono što mnogi građani Srbije možda ne znaju jeste da postoji mogućnost da se preko Ministarstva spoljnih poslova pokrene postupak provere postojanja zaostavštine u inostranstvu.

Teme za vas

Kako je objašnjeno na zvaničnom sajtu Ministarstva, građani koji raspolažu relevantnim saznanjima o imovini preminulog srodnika mogu da podnesu pisani zahtev za proveru.

Međutim, ovaj postupak ima određene uslove, a mogućnosti domaćih diplomatsko-konzularnih predstavništava zavise od propisa države u kojoj se imovina nalazi.

Ko može da zatraži proveru imovine?

Prema informacijama Ministarstva spoljnih poslova, postupak provere postojanja ostavine u inostranstvu može da se pokrene ako je preminulo lice bilo državljanin Srbije.

Druga mogućnost postoji kada je naslednik državljanin Srbije koji ne živi u zemlji u kojoj se zaostavština nalazi.

To znači da građani Srbije, pod navedenim uslovima, mogu da zatraže pomoć nadležnih institucija u pribavljanju informacija o mogućoj imovini preminulog srodnika u drugoj državi.

Važno je, međutim, naglasiti da ovaj postupak ne predstavlja automatsku pretragu svih računa i nekretnina širom sveta. Provera se obavlja na osnovu podataka koje naslednici dostave i u granicama koje dozvoljavaju propisi strane države.

Ne proveravaju se samo stanovi i kuće

Predmet interesovanja naslednika ne moraju da budu isključivo nekretnine.

U zahtevu se mogu navesti saznanja o različitim oblicima imovine preminulog lica, uključujući:

• stanove, kuće i druge nekretnine;
• novac na bankovnim računima;
• životno osiguranje;
• drugu pokretnu i nepokretnu imovinu.

Upravo zato je važno da naslednici prikupe što više informacija o životu i poslovima preminulog člana porodice u inostranstvu.

Čak i podaci koji na prvi pogled deluju sporedno, poput adrese na kojoj je osoba živela ili naziva kompanije u kojoj je radila, mogu biti značajni za postupak provere.

Šta je potrebno od dokumentacije?

Ministarstvo navodi da je za pokretanje provere neophodno podneti pisani zahtev.

U njemu treba navesti podatke o preminuloj osobi, uključujući datum i mesto smrti, adresu boravka u inostranstvu, naziv firme u kojoj je bila zaposlena, bračni status i druge relevantne informacije.

Potrebno je navesti i srodnički odnos sa preminulim, kao i podatak o tome da li je eventualno ostavljen testament.

Uz zahtev se prilažu odgovarajući izvodi iz matičnih knjiga kojima se dokazuje srodstvo, odnosno pravni interes za podnošenje zahteva.

Ako postoji, potrebno je dostaviti i rešenje o nasleđivanju kojim je već raspravljena imovina preminulog lica u Srbiji.

Prilažu se i raspoloživi dokazi o imovini u inostranstvu.

O načinu plaćanja administrativne takse podnosilac zahteva naknadno se obaveštava pisanim putem.

Šta ako se utvrdi da imovina zaista postoji?

Ukoliko provera pokaže da u inostranstvu postoji zaostavština, podnosilac zahteva dobija informacije o tome kako može da pokrene odgovarajući postupak pred nadležnim organima strane države.

Takođe se obaveštava o dokumentaciji koja mu je potrebna i mogućnostima postupanja diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije.

Ipak, postoji važna razlika između pribavljanja informacija i samog nasleđivanja.

Ministarstvo naglašava da diplomatsko-konzularna predstavništva ne mogu da zastupaju građane Srbije kao advokati pred stranim sudovima, niti da umesto njih pokreću postupke koji nisu dozvoljeni propisima.

U pojedinim slučajevima može biti neophodno angažovanje advokata u zemlji u kojoj se imovina nalazi.

Troškove takvog angažovanja snosi ostavina, odnosno naslednici.

Gde se podnosi zahtev?

Prema zvaničnim informacijama, komunikacija sa strankama u ostavinskim predmetima obavlja se pisanim putem.

Zahtev se može predati na pisarnici Ministarstva spoljnih poslova ili poslati poštom.

Iako postupak ne garantuje da će imovina biti pronađena, niti da će naslednik automatski steći pravo da njome raspolaže, on omogućava građanima da, pod propisanim uslovima, provere informacije o mogućoj zaostavštini i saznaju koje korake mogu dalje da preduzmu.

Za porodice čiji su članovi decenijama živeli i radili van Srbije, takva provera može biti važan prvi korak u rešavanju imovinskih pitanja koja su ostala otvorena nakon njihove smrti.

(Telegraf Biznis)