Evropu preplavilo 312.000 tona mesa iz Brazila: Kupci često ne znaju ni šta im se servira na tanjir

Evropsko tržište suočava se sa naglim rastom uvoza živinskog mesa iz Brazila, dok domaći proizvođači upozoravaju na moguće razlike u standardima proizvodnje i traže hitnu reakciju Evropske komisije.

Za samo devet meseci ove godine Brazil je u Evropsku uniju izvezao približno 312.000 tona živinskog mesa, što je čak 34 odsto više nego tokom cele 2025. godine.

Teme za vas

Međutim, ono što posebno zabrinjava evropsku industriju nije samo količina uvezenog mesa, već pitanje da li brazilski proizvođači u potpunosti ispunjavaju nova pravila Evropske unije o upotrebi antimikrobnih sredstava u uzgoju životinja.

Evropsko udruženje prerađivača i trgovaca živinskim mesom AVEC upozorilo je 10. novembra da je neophodno preispitati uslove pod kojima se brazilska piletina plasira na evropsko tržište.

Za devet meseci uvezeno više nego tokom cele prošle godine

Prema podacima koje je objavio AVEC, Brazil je tokom cele 2025. godine izvezao u Evropsku uniju oko 233.000 tona živinskog mesa.

Već u prvih devet meseci 2026. taj izvoz dostigao je približno 312.000 tona.

Podaci Evropske komisije dodatno pokazuju da je uvoz brazilskog živinskog mesa u prvoj polovini godine povećan za 44 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Posebno je zanimljiv septembar, kada je iz Brazila u EU isporučeno čak 43.500 tona pilećeg mesa.

Upravo ove količine izazvale su zabrinutost evropskih proizvođača, koji smatraju da je neophodno detaljnije proveriti način na koji se u Brazilu primenjuju propisi o upotrebi antimikrobnih sredstava.

Zašto je sporan datum 3. septembar?

Od 3. septembra 2026. godine počela je primena novih evropskih zahteva koji se odnose na upotrebu određenih antimikrobnih sredstava u proizvodnji hrane životinjskog porekla namenjene tržištu EU.

Pošiljke koje su imale zdravstvene sertifikate izdate pre tog datuma mogle su zakonito da budu isporučene i nakon stupanja novih pravila na snagu.

Međutim, AVEC postavlja pitanje zbog čega su tako velike količine mesa otpremljene neposredno pre isteka roka.

Udruženje navodi da su ove pošiljke bile u skladu sa zahtevima EU o bezbednosti hrane i da nisu predstavljale opasnost za potrošače, ali istovremeno ukazuje na njihovu neusaglašenost sa novim pravilima o antimikrobnim sredstvima.

To znači da spor nije zasnovan na tvrdnji da je celokupno brazilsko meso zdravstveno neispravno, već na pitanju da li se prilikom njegove proizvodnje poštuju standardi koji važe za evropske proizvođače.

Evropska komisija pred važnom odlukom

Evropska komisija uvrstila je ažuriranje liste zemalja kojima je dozvoljen izvoz određenih proizvoda životinjskog porekla u EU na dnevni red sastanka zakazanog za 16. i 17. novembar.

Time se otvara mogućnost da Brazil ponovo dobije odobrenje za izvoz živinskog mesa na evropsko tržište.

AVEC, međutim, traži odlaganje glasanja dok države članice ne dobiju dodatne, nezavisno proverene garancije o poštovanju evropskih propisa.

Iako je revizija Evropske komisije zaključila da brazilski sistem kontrole može da pruži potrebne garancije, evropski proizvođači smatraju da je neophodno dodatno proveriti njegovu primenu u praksi.

Posebno ukazuju na kontrolu stočne hrane, nadzor u inkubatorima i razdvajanje proizvodnje namenjene evropskom tržištu od ostatka proizvodnje.

Kupci ne znaju uvek odakle dolazi meso

Pored pitanja standarda, evropsko udruženje upozorava i na nedovoljno jasno označavanje porekla uvozne piletine.

Problem nastaje kada se meso koristi kao sastojak gotovih jela ili se služi u restoranima, kantinama i drugim ugostiteljskim objektima.

U takvim slučajevima potrošači često nemaju mogućnost da saznaju iz koje zemlje potiče piletina koju jedu.

Zbog toga AVEC traži uvođenje obaveznog označavanja porekla živinskog mesa u prerađenoj hrani i ugostiteljstvu, uz jasno razlikovanje proizvoda iz Evropske unije i onih koji dolaze izvan nje.

Udruženje smatra da bi takva mera omogućila kupcima da donose informisanije odluke prilikom izbora hrane.

Brazilska proizvodnja znatno je jeftinija

Evropski proizvođači upozoravaju i na sve veću razliku u troškovima proizvodnje između EU i velikih svetskih izvoznika živinskog mesa.

Prema nalazima studije konkurentnosti koju AVEC planira da predstavi 30. novembra, troškovi nakon klanja u pet konkurentskih zemalja - Brazilu, Tajlandu, Ukrajini, Argentini i Sjedinjenim Američkim Državama — bili su tokom 2024. godine od 28 do 44 odsto niži od evropskog referentnog nivoa.

Poređenja radi, 2017. godine ta razlika iznosila je između 14 i 26 odsto.

AVEC navodi da je u međuvremenu identifikovao 52 evropska propisa koji mogu da utiču na troškove poslovanja u lancu proizvodnje živinskog mesa.

Zbog toga udruženje traži da se, pre uvođenja novih obaveza evropskim proizvođačima, obezbedi dosledna primena uporedivih standarda na uvoznu robu.

Četiri zahteva evropskih proizvođača

AVEC je Evropskoj komisiji i državama članicama uputio četiri ključna zahteva.

Prvi je obavezno označavanje porekla živinskog mesa u prerađenim proizvodima i ugostiteljstvu. Drugi se odnosi na vraćanje upravljanja uvoznim tarifnim kvotama pod neposrednu kontrolu institucija Evropske unije.

Treći zahtev podrazumeva razmatranje zaštitnih mehanizama u okviru trgovinskog sporazuma EU i Merkosura, dok četvrti predviđa odbijanje dodatnih trgovinskih ustupaka Tajlandu dok se ne reše uočeni problemi sa sledljivošću i sertifikacijom.

Predstojeća odluka Evropske komisije mogla bi zato da bude važna ne samo za brazilske izvoznike već i za evropske proizvođače, koji upozoravaju da se suočavaju sa sve snažnijom konkurencijom jeftinijeg uvoznog mesa.

Za potrošače, međutim, ostaje posebno važno pitanje transparentnosti - da li će ubuduće moći jednostavno da saznaju odakle potiče piletina koja završava u gotovim obrocima i na njihovim tanjirima?

(Telegraf Biznis)