Nova ekološka taksa u Srbiji: Četiri evra po toni ugljen-dioksida od januara

Od januara 2026. godine Srbija će uvesti nacionalni porez na ugljen-dioksid (CO₂), koji će iznositi četiri evra po toni emitovanog gasa. Ovaj sistem biće uređen kroz dva ključna zakona – Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Javna rasprava o njima je završena, a nakon analize pristiglih komentara očekuje se da ih Narodna skupština uskoro usvoji.

Novi porez će se odnositi na kompanije koje proizvode električnu energiju, cement, čelik, gvožđe, aluminijum i veštačko đubrivo, kao i na uvoznike proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom. Njegov cilj je da smanji emisije zagađujućih gasova, poveća energetsku efikasnost i omogući ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

Teme za vas

Uvođenjem ovog sistema država želi da izbegne visoke troškove evropske CBAM takse (Carbon Border Adjustment Mechanism), koja počinje da se primenjuje istog datuma – 1. januara 2026. godine. Ukoliko Evropska komisija prizna srpske sertifikate o emisijama gasova, kompanije iz Srbije plaćaće znatno niže naknade prilikom izvoza u zemlje Evropske unije.

Iako su zakonska rešenja od izuzetnog značaja, zbog aktuelnih tema vezanih za NIS, gas i kvote za čelik, porez je prošao gotovo nezapaženo u javnosti. Iz Ministarstva finansija ističu da je cilj uvođenja poreza podsticanje ulaganja u obnovljive izvore energije i dekarbonizaciju industrije, te da ga kompanije treba da posmatraju kao podsticaj, a ne namet. Takođe, predviđeno je da se obezbede fer uslovi za domaće proizvođače i uvoznike, iako rok do početka primene ostaje kratak.

Željko Marković iz Saveza energetičara naglašava da, iako kasni uvođenje zakona, problem je dovoljno ozbiljan da se rešenja moraju tražiti do poslednjeg trenutka.

Detalji poreza:

• Prvi zakon odnosi se na proizvođače đubriva, cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma i električne energije. Porez se obračunava godišnje na osnovu procenjenih emisija CO₂ ili CO₂ ekvivalenta po ceni od 4 evra po toni.
• Proizvođači električne energije mogu ostvariti poreski kredit od 20% ulaganja u smanjenje emisija, do maksimalno 80% poreske obaveze.
• Drugi zakon odnosi se na uvoznike ugljenično intenzivnih proizvoda, sem električne energije, po istim pravilima.

Cilj je da svi energetski intenzivni proizvođači preduzmu mere za smanjenje emisija u skladu sa Pariskim sporazumom. Kako ističe Marković, porez od četiri evra po toni u Srbiji u poređenju sa 85 evra u EU praktično smanjuje obavezu plaćanja CBAM takse na 81 evro po toni, što predstavlja značajnu uštedu domaćim kompanijama.

Stav industrije:

Kompanije okupljene u Asocijaciji srpske energetski intenzivne industrije učestvovale su u javnoj raspravi i dale svoje komentare. Direktorka Stanislava Simić ističe da podržavaju uvođenje nacionalnog sistema oporezivanja emisija CO₂, jer je to važan korak ka dekarbonizaciji i usklađivanju sa EU.

– Sistem treba da se primenjuje postepeno, uz jasno definisanu dinamiku i predvidiv rast cene ugljenika. Već postoji uspostavljen sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija, ali je potrebno povezati ga sa budućim mehanizmom trgovine emisijama i naplate poreza. Takođe, važno je formiranje fonda za tranziciju, iz kog bi deo sredstava bio vraćen industriji kroz projekte smanjenja emisija i ulaganja u obnovljive izvore. Porez ne sme biti samo fiskalni instrument, već i podsticaj za zelenu industriju – navodi Simić.

Ona dodaje da podzakonski akti koji prate primenu zakona moraju biti precizni, jer će odrediti konkretne obaveze, metodologiju obračuna i sprovođenja sistema.

– Cilj je da se postigne pravedna tranzicija, očuvaju radna mesta i omogući industriji da ostane konkurentna. Samo partnerskim pristupom države i privrede mogu se istovremeno ostvariti klimatski ciljevi i očuvati ekonomski rast – kaže Simić.

Prema njenim rečima, uvođenje poreza na emisije i poreza na uvoz "prljavih" proizvoda može biti dodatno opterećenje za kompanije, ali predstavlja ključan korak u usklađivanju sa EU regulativom. Ovim se domaća industrija štiti od nelojalne konkurencije i rizika da tržište Srbije postane odredište robe sa visokim ugljeničnim otiskom, čime se podržavaju investicije u ugljenično neutralne proizvode i smanjenje emisija CO₂.

Simić zaključuje da je primena oba mehanizma – poreza na emisije i poreza na uvoz – ključna za postizanje klimatskih ciljeva i zaštitu domaće privrede, uz obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike tržišta.

(Telegraf Biznis)