Dramatična vest: Reč je o bananama!

Pristupačne i hranljive, banane su dugo bile osnovna namirnica u supermarketima širom sveta. Ali to bi uskoro moglo da se promeni, jer klimatske promene doprinose globalnoj nestašici najviše konzumiranog voća na svetu.

Promene u klimi — uključujući porast temperatura i vlažnosti — izlažu useve širom sveta bolestima. „Ovo traje već mnogo, mnogo godina,“ kaže Mohamed Abu-Gazale, predsednik i izvršni direktor poljoprivredne kompanije Fresh Del Monte. „Nije se desilo preko noći.“ Dve poznate bolesti, crna sigatoka i Tropical Race 4, već su prisutne u ključnim oblastima za uzgoj širom sveta, uključujući Kolumbiju i Peru, a stručnjaci očekuju da će dalje širenje bolesti značajno uticati na snabdevanje vremenom. „Ovo je trend koji će nastaviti da se ubrzava,“ kaže Abu-Gazale. On procenjuje da će biti potrebno dve do tri decenije da lanci snabdevanja budu ozbiljno poremećeni, „osim ako se ne pronađe rešenje za bolesti koje preplavljuju plantaže u mnogim delovima sveta.“

Teme za vas

Industrija banana zapošljava više od milion radnika globalno — i očekuje se da će biti teško pogođena klimatskom krizom. Studija objavljena u martu u časopisu Nature Food pokazala je da porast temperatura i socio-ekonomska ograničenja poput pristupa izvoznim tržištima i državnim subvencijama mogu smanjiti površine pogodne za uzgoj banana za 60% u Latinskoj Americi i na Karibima. Trenutno, ta dva regiona čine 80% izvoza banana za supermarkete širom sveta, prenosi Jahu njuz.

Banane su četvrta najvažnija prehrambena kultura globalno, a više od 400 miliona ljudi oslanja se na ovo voće za 15% do 27% svojih dnevnih kalorija. Ali one nisu jedini usev u riziku. Predstojeća nestašica banana samo je jedan od načina na koji će klimatske promene ugroziti bezbednost hrane u narednim decenijama. Drugi osnovni usevi, uključujući kukuruz, soju, pirinač i pšenicu, takođe će se suočiti sa nestašicama jer topliji dani smanjuju prinose.

„Veoma vrući dani… čak i u malim periodima tokom celog vegetacionog ciklusa, mogu izazvati velike gubitke u prinosu sa određene parcele na kraju sezone,“ kaže Endru Hultgren, docent za poljoprivrednu i potrošačku ekonomiju na Univerzitetu Ilinois u Urbana Šampejnu. Klimatski modeli pokazuju da su mere ublažavanja najefikasniji način da smanjimo uticaj klimatskih promena na našu prehrambenu ponudu. „Smanjenje zagrevanja, smanjenje potrošnje fosilnih goriva, verovatno je jedna od najefikasnijih stvari koje možemo da uradimo kako bismo zaštitili budućnost globalne poljoprivrede,“ kaže Hultgren.

Nestašica ne znači nužno prazne rafove u supermarketima — ali znači više cene. „Ako se jednostavno proizvodi manje [banana], to znači da su cene više, a potrošačima će to izgledati kao inflacija,“ kaže Hultgren. Cene banana su u porastu ove godine — povećane su za 3,3% u maju nakon što je administracija Donalda Trampa uvela nove tarife.

Za ljubitelje banana ipak postoji svetla tačka. Iako cene rastu, stručnjaci predviđaju da će banane zadržati titulu najpristupačnijeg voća. „Mislim da će čak i u narednoj deceniji ili tako nešto, banana i dalje biti najjeftinije voće na rafovima,“ kaže Abu-Gazale, čija je kompanija jedan od najvećih svetskih dobavljača voća. „Potrošač će i dalje imati priliku da uživa u veoma povoljnom voću u poređenju sa bilo kojim drugim.“

(Telegraf Biznis)