Saradnjom vodoprivrede i zaštite životne sredine do očuvanja reke Gradac

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i direktor JVP „Srbijavode“ Goran Puzović obišli su radove na projektu „Prirodnim merama za ekološki Gradac“ u Valjevu.

Teme za vas

Radovi se izvode u području izuzetnih odlika „Klisure reke Gradac“. Projekat podrazumeva primenu prirodnih mera – ugradnju dvostrukih pletera za stabilizaciju obala i uklanjanje nanosa nagomilanog nakon poplava 2014. godine, sa ciljem smanjenja erozije i stabilizacije rečnog korita.

Ministarka Pavkov istakla je da klisura reke Gradac predstavlja primer kako vodoprivreda i zaštita životne sredine mogu zajedno da deluju u korist budućnosti.

- Veoma je značajno što je danas prikazano na koji način autohtone vrste mogu da se koriste za antierozione biotehničke mere i tako spreče eroziju - rekla je Pavkov i dodala da je ponosna što je JVP „Srbijavode“, u saradnji sa gradom Valjevom, UNDP-om i Evropskom unijom, podržalo ovaj važan projekat u okviru Zelene agende.

Direktor Puzović istakao je da se na reci Gradac sprovodi čitav set prirodnih i biotehničkih mera za zaštitu njenog sliva.

- Reč je o radovima na čišćenju i produbljivanju korita, sprečavanju erozivnih procesa i zaštiti obala pleterima, kao i o pošumljavanju više od 20 hektara u slivu reke. Pored ovih radova, veoma važan segment projekta su edukativne radionice u osnovnim školama u Valjevu, kao i uspostavljanje portala za monitoring, koji će omogućiti javnosti da prati sve aktivnosti i daje svoje sugestije - naglasio je Puzović. On je dodao da se ovim projektom pokazuje da zaštićena prirodna dobra mogu biti deo Zelene agende i primer odgovornog odnosa prema prirodi.

U realizaciji projekta učestvuju partneri: P.D. „Erozija“ A.D. Valjevo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Ekološko društvo Gradac i GDI Solutions.

Projekat sprovodi JVP „Srbijavode“ uz finansijsku podršku Švedske, u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Inicijativu sprovodi UNDP, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

(Telegraf Biznis)