Veliki ekološki projekat u Beogradu dobio zeleno svetlo: Kraj ispuštanju otpadnih voda direktno u Dunav

Jedan od najvećih ekoloških problema na levoj obali Dunava mogao bi konačno da bude rešen. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijske uslove za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Krnjači, koje bi trebalo da spreči da neprečišćene komunalne vode završavaju direktno u Dunavu.

Planirano postrojenje deo je Banatskog kanalizacionog sistema i imaće ukupnu bruto razvijenu građevinsku površinu od oko 17.881 kvadratni metar, kako prenosi eKapija.

Teme za vas

Sistem trenutno još nije u potpunosti funkcionalan jer nisu izgrađeni svi neophodni primarni objekti.

Plan je da se otpadne vode sa leve obale Dunava prikupljaju i odvode do budućeg postrojenja u Krnjači, gde će biti prečišćene pre ispuštanja u reku.

Sada otpadne vode završavaju direktno u Dunavu

Značaj projekta najbolje pokazuje trenutno stanje.

Dok postrojenje ne bude završeno, otpadne vode će se preko kanalizacione crpne stanice Krnjača 1 bez prethodnog tretmana potiskivati direktno u Dunav, navedeno je u lokacijskim uslovima.

Deo kanalizacione infrastrukture na ovom području već postoji, ali pojedini delovi mreže još nisu u funkciji upravo zbog nedostatka ključnih objekata.

U okviru budućeg kompleksa već su izgrađeni pojedini prateći objekti, uključujući trafo-stanicu, dizel električni agregat, ulazne šahtove i postojeću crpnu stanicu.

Izgradnjom postrojenja ovaj deo beogradskog kanalizacionog sistema trebalo bi konačno da dobije svoju punu funkciju.

Projekat vredan desetine miliona evra

Postrojenje će biti građeno u fazama, a projekat je deo znatno šire investicije u kanalizacionu infrastrukturu naselja Krnjača, Borča i Kotež.

Za projektovanje i izgradnju prve faze postrojenja ranije je izabrana austrijska kompanija Strabag, a vrednost ugovora iznosi gotovo 41 milion evra.

Čitav projekat unapređenja kanalizacionog sistema na levoj obali Dunava vredan je 85,4 miliona evra, od čega 35,5 miliona predstavlja bespovratnu pomoć Evropske unije.

Planirano postrojenje trebalo bi da ima početni kapacitet od 86.000 ekvivalent stanovnika, uz mogućnost proširenja na 127.000, dok bi kroz njega moglo da se prečišćava više od 30.000 kubnih metara otpadnih voda dnevno.

Realizacijom projekta stanovnici velikog dela leve obale Dunava trebalo bi da dobiju savremeniji kanalizacioni sistem, dok je njegov najvažniji ekološki efekat smanjenje direktnog ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u Dunav.

(Telegraf Biznis/eKapija)