Pavkov: Srbija prilagodljivo pristupa zelenoj tranziciji uz očuvanje konkurentnosti

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija prilagodljivo pristupa zelenoj tranziciji, težeći da očuva konkurentnost domaće privrede na evropskom tržištu.

Ona je na panelu "CBAM i ETS", koji se održava u okviru Biznis samita 2026, koji se danas održava u Ložionici u Beogradu, rekla da je cilj države da kroz nove zakonske mehanizme omogući privredi nesmetan izvoz, uz istovremeno usklađivanje sa ekološkim standardima EU.

Teme za vas

Pavkov je dodala da je Srbija pionir u regionu po pitanju klimatske regulative navodeći da je prošle godine usvojila dva ključna zakona, a to su Zakon o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Prema njenim rečima,  poseban uspeh predstavlja uvođenje sistema monitoring, izveštavanje i akreditacija - MRVA u okviru kojeg je već izdato 97 dozvola operaterima, što će omogućiti precizno merenje emisija i adekvatno planiranje troškova.

"Naš predlog je da nacionalna cena ugljenika bude četiri evra po toni, što je u poređenju sa evropskom cenom od oko 75 evra izuzetno povoljno i prilagođeno našoj industriji. To je naš način balansiranja, odnosno da implementiramo regulativu, ali da ne opteretimo privredu preko granica koje može da podnese", rekla je Pavkov.

Ministarka je objasnila da uvođenje ovih taksi ne treba posmatrati kao namet, već kao priliku za razvoj naglašavajući da će sredstva prikupljena kroz ove fiskalne instrumente biti vraćena privredi putem podsticaja za konkretne mere dekarbonizacije, povećanje energetske efikasnosti i uvođenje niskougljeničnih tehnologija.

Kako je naglasila, ovaj model će omogućiti domaćim proizvođačima da budu rame uz rame sa velikim svetskim industrijama, koristeći najbolje dostupne tehnike i inovacije u zaštiti životne sredine.

Ket Husrovjar iz Američkog saveta za hemiju je na pitanje kako vidi CBAM, kao protekcionizam ili nužnu meru, odgovorila da američki pogled na to podrazumeva da mora da postoji pravična i tržišno zasnovana tehnologija, jer to podržava konkurentnost.

"Trenutno u Americi, u našem prelazu na različite vrste energije, hoćemo da nastavimo da budemo konkurentni globalno i sve dok postoji podrška za pravično tržište i takve politike investiranja u inovacije. A te inovacije podrazumevaju različite kritične industrije, od kojih je jedna hemija. To bi trebalo da pomogne da se omoguće rešenja, i sa tim rešenjima to će dozvoliti i jaču infrastrukturu kao i lanac snabdevanja", rekla je Husrovjar.

Direktor ASEII Stanislava Simić je izjavila da zelena tranzicija danas više nije stvar izbora, već da je prioritet, kako za države, tako i za kompanije.

"Mislim da smo ovde uradili dobar korak time što smo uveli dva domaća CBAM zakona i izmenili smo Zakon o upravljanju otpadom, tako da nam je sada u tom kontekstu preostalo da budemo efikasniji u njihovoj implementaciji", rekla je Simić.

Navela je da su kompanije članice ASEII dosta uložile u dekarbonizaciju i modernizaciju sopstvenih sredstava.

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović je kazao da će CBAM regulativa uticati na direktan prihod od poreza na ugljenik i na uvoz.

"U Republici Srbiji posluje 3.500 kompanija u sektorima koji su obuhvaćeni CBAM regulativom, koji zapošljavaju 4,5 odsto ukupne radne snage. Od njih 1.000 kompanija direktno izvozi u EU i sa implementacijom ovog poreza, čak i sa nacionalnim porezom, očekivani direktan efekat u ovoj godini kada je reč o CBAM-u će iznositi oko 120 miliona evra", rekao je Popović.

Naveo je da se radi na lansiranju berze za trgovanje EUA, kao i drugim vrstama emisija, navodeći da smatra da je to put za Srbiju, i za ceo Zapadni Balkan, da ponude EU jedinstven sistem bez više regulativa.

Senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Grupe Nenad Ristić je naveo da postoje kratkoročni i dugoročni efekti CBAM-a, navodeći da će kratkoročni efekti u prvoj fazi imati uticaj na konkurentnost.

"Svaki uvoznik bilo koje robe, koja je predmet CBAM-a, je dužan da plati dodatni penal na tu robu evropskom budžetu. Posledično, naravno, određeni popust na cene mora da ide da bi se generalno zadržala konkurentnost na evropskom tržištu. U tom kontekstu, jako pozdravljamo sve što je uradila država u smislu usvajanja ovih neophodnih zakona kako bi dugoročno mogli da obezbedimo da imamo mogućnost da imamo iste uslove poslovanja kako u EU tako i u Srbiji", rekao je Ristić.

(Telegraf Biznis/Tanjug)