Veselin Jevrosimović: Četvrta boja

Stanite sa prijateljem ispred izloga i pogledajte isti crveni kaput. Isti predmet. Ista svetlost. A možda potpuno drugačije boje. Većina ljudi u oku ima tri tipa receptora za boje, takozvanih čepića, osetljivih na crvenu, zelenu i plavu svetlost.

Njihove signale mozak kombinuje u približno milion nijansi. Tako bar važi za većinu. Naime, neke žene mogu imati i četvrti tip receptora, što je pojava poznata kao tetrahromatija (eng. tetrachromacy).

Teme za vas

Zašto baš žene? Geni za crveni i zeleni pigment nalaze se na X hromozomu. Pošto žene imaju dva takva hromozoma, mogu da naslede različite varijante ovih gena i razviju četvrti tip čepića. Ipak, četiri tipa receptora nisu dovoljna, jer mozak mora da obradi dodatne informacije.

U jednom britanskom istraživanju, od 24 žene sa genetskim potencijalom za tetrahromatiju, samo je jedna ubedljivo razlikovala nijanse koje ostalima izgledaju potpuno identično.

Često se navodi da takve osobe vide čak 100 miliona boja, mada je ovaj broj teško dokazati. Mnoge ptice, ribe i gmizavci prirodno imaju četiri tipa fotoreceptora, a neke vrste vide i ultraljubičastu svetlost. E sad, kako isti problem rešavaju mašine? Senzor digitalne kamere slep je za boje i meri samo količinu svetlosti.

Zbog toga se preko njega postavlja mozaik sitnih crvenih, zelenih i plavih filtera, po uzoru na ljudsko oko. Zelenih je dvostruko više, jer smo na ovu boju najosetljiviji.

Roboti, pri tome, nemaju razloga da se zaustave na tri kanala. Hiperspektralne kamere (eng. hyperspectral cameras) dele svetlost na stotine uskih pojaseva, uključujući i one koje čovek ne vidi. Zahvaljujući njima, roboti u reciklažnim centrima razlikuju vrste plastike koje su za nas iste boje, dok poljoprivredne mašine prepoznaju obolele biljke pre nego što promena postane vidljiva oku.

Međutim, ni stotine kanala same po sebi ne znače bolji vid. Kao i kod osobe sa četiri tipa čepića, presudno je ono što se dešava posle senzora. Robotu je potreban softver koji će iz gomile brojeva izdvojiti smisao, i to pri svakoj promeni osvetljenja. Boja, dakle, nije osobina predmeta, već tumačenje. Ostaje nam da vidimo koliko će mašine otkriti o svetu koji gledamo svakog dana, a možda ga nikada nismo zaista „videli“.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)