Jevrosimović: London promenio taktiku protiv krađe telefona - napali su poslovni model kriminala

Kako se boriti protiv krađe mobilnih telefona? Prema primeru iz Londona, odgovor nije samo u većem broju policajaca na ulicama, već u razumevanju poslovnog modela koji stoji iza kriminala. Na ovaj primer ukazao je Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, u objavi na LinkedInu.

Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe / Foto: Marko Jovanović

Teme za vas

Kako navodi Jevrosimović, iza pojedinačne krađe telefona postoji čitav lanac u kojem učestvuju lopovi, posrednici, skladišta, preprodavci i izvoznici. Telefon ukraden na ulici može da bude samo prvi korak u procesu koji se završava njegovom prodajom na drugom tržištu.

"Policija je shvatila da iza krađe telefona postoji pravi biznis model", naveo je Jevrosimović.

Prema njegovim navodima, lopov ukrade telefon i proda ga posredniku, dok posrednici prikupljaju stotine uređaja i organizovano ih šalju u inostranstvo, gde ponovo ulaze u prodajni lanac.

Od pojedinačne krađe do čitavog lanca

Jevrosimović navodi primer velike istrage u kojoj je policija presrela pošiljku od oko 1.000 ukradenih iPhone uređaja namenjenih Hong Kongu. Istraga je zatim dovela do mreže za koju policija tvrdi da je iz Britanije u Kinu prebacila čak 40.000 ukradenih telefona.

Takav pristup promenio je fokus istrage.

Umesto da se pažnja usmeri samo na osobu koja je ukrala telefon, cilj je postao čitav lanac koji omogućava da ukradena roba ponovo postane predmet trgovine.

"Lopove, otkupljivače, skladišta, preprodavce i izvoz", naveo je Jevrosimović kao delove lanca na koje je usmerena nova taktika.

Istovremeno, sarađuje se sa proizvođačima kako bi ukradene telefone bilo što teže ponovo aktivirati i prodati.

Kada nestane tržište, nestaje i motiv

Upravo ovaj deo priče Jevrosimović izdvaja kao posebno zanimljiv iz poslovnog ugla.

Logika je, kako navodi, jednostavna:

"Ako ukradeni telefon ne možeš da prodaš, nema ni razloga da ga ukradeš."

U poslovnom smislu, ova logika pokazuje koliko je važno posmatrati ceo lanac stvaranja vrednosti, a ne samo njegov prvi korak. U ovom slučaju, sama krađa postoji zato što postoji tržište na kojem ukradeni uređaj može da bude prodat.

Ako se preseku kanali kroz koje roba prolazi, oteža njena ponovna aktivacija i smanji mogućnost dalje prodaje, menja se i ekonomska računica čitavog sistema.

"Da bi zaustavili kriminal, nisu napali samo kriminalce. Napali su njihov poslovni model", zaključuje Jevrosimović.

Primer pokazuje kako se problem može posmatrati kroz strukturu tržišta, podsticaje i tačke u lancu koje omogućavaju da određeni model funkcioniše. Umesto reagovanja samo na posledicu, strategija se usmerava na infrastrukturu koja omogućava da se krađa pretvori u profit.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)