Aplikacije za merenje vazduha u Srbiji pokazuju neverovatne razlike: Da li varaju?

Postavlja se pitanje da li se podaci koji se pojavljuju o stepenu zagađenosti zaista merodavni, kaže sagovornik Telegraf Biznisa

Različite aplikacije pokazuju da su Beograd, ali i drugi gradovi Srbije, danima pri vrhu liste prekomerno zagađenih gradova, a čak i kamere na pametnim telefonima mogu da uhvate kako vazduh izgleda ujutru i uveče.

Međutim, kako saznajemo, ovih dana je veći broj primedbi na rad tih aplikacija, pa se postavlja pitanje da li im treba verovati. Iako je činjenica da je vazduh zagađen, čini se pak da određene aplikacije obmanjuju.

Teme za vas

Prema našim informacijama, analizirajuci program aplikacije koji se koristi u Srbiji oko zagađenja vazduha došlo se do zanimljivih zaključaka.

Reč je o aplikacijama koju koriste građani a koje su skinute sa internet platformi i google play prodavnice. Ukoliko nekoliko vas instalira aplikacije i postavi uređaje jedan do drugog, uočiće drugačije rezultate merenja na svakom od mobilnih uređaja. 

Dodatno, parametri se pomeraju ukoliko se pomerate dva metra na primer, da ne govorimo o većoj razlici. Tako, moguće je da na par metara imamo "industijski prljav vazduh" i "čist vazduh Zlatiborski".

U jednom drugom gradu, razlike su frapantne u nekoliko okolnih ulica - od 103 do 12 pa do 357. Ilustrovaćemo to i fotografijom koja je stigla na adresu naše redakcije.

Razgovarali smo i za Markom Dragićem, koji je pravni savetnik pri novosadskoj filijali NOPS, da li aplikacije za merenje zagađenosti vazduha obmanjuju. Prema njegovim rečima, dovodi se u pitanje pouzdanost jer su razlike očigledne.

"Postavlja se pitanje da li se podaci koji se pojavljuju o stepenu zagađenosti zaista merodavni, s obzirom da smo imali mogućnost uvida da se na mobilnim uređajima koji se nalaze jedan do drugog podaci razlikuju. Na osnovu toga ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da su podaci pouzdani jer se isti preuzimaju sa satelitskog zapisa i evidentno postoje velike oscilacije, a samim tim se građani dovode u zabludu da žive u najzagađenijim mestima u Evropi", navodi Dragić za naš portal.

Aplikacije koje su nam dostupne koriste zvanične podatke sa mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine. Najpopularnije aplikacije za zagađenje vazduha su BeoEko, AirVisul, AirCare i xEco.

Sve pokazaju da je vazduh zagađen a razlikuju se u finesama. AirVisual je popularan jer slaže najzagađenije gradove sveta u tabeli i ljudi onda jasnije shvate koliko je kod nas stanje opasno, recimo, kad je Beograd zagađeniji od Nju Delhija. AirCare nudi mikrolokaciju, xEko "slaže" gradove u Srbiji i u kategorijama.

Savet je da je najbolje pratiti zvanične izvore kako ne bi bilo zabune.

Kada je vazduh zagađen?

Ukoliko vazduh ima miris i boju, onda je verovatno zagađen. Zagađen vazduh znači da se merenjem utvrdilo da postoji veća koncentracija štetnih čestica.

Povećani nivo sumpor-dioksida, azot-dioskida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona i suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10, kao i koncentracija teških metala poput arsena, olova, kadijuma i nikla ukazuju da je vazduh zagađen.

Merači pokazuju da je u vazduhu povećana koncentracija ovih materija u periodu od oktobra do aprila, a naročito u mesecima kada je grejna sezona u jeku.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto).

Da li vi merite vazduh putem aplikacija? Šta ste primetili? Pišite nam u komentarima, ili glasajte u našoj anketi:

(Telegraf Biznis)