Da li bambus može biti građevinski materijal budućnosti: Jeftin, dostupan, čvrst, ekološki prihvatljiv

Na hektaru plantažno uzgajanog bambusa može se uskladištiti 401 tona ugljenika u stabljikama

Jedna od najimpresivnijih građevina ikada napravljenih od bambusa izgleda zaista fascinantno i nalazi se na Baliju! Zelena škola na ovom ostrvu koje je provincija Indonezije izgrađena je od lukova bambusa dugačkih 19 metara.

Arhitektonski projekat uradio je Studio Ibuku, a u gradnji je korišćeno oko 12.5 tona džinovskog bambusa (Dendrocalamus Asper ili grubi bambus). Konstrukcija ove zgrade završena je u aprilu 2021, a raskošnost čitavog projekta pokazuje koliko je bambus zapravo svestrana i snažna biljka.

Teme za vas

Kada se uz sve to doda energetski otisak bambusa, čini se da je upravo on sjajan materijal koji bi mogao da pomogne građevinskoj industriji da smanji emisiju ugljen-dioksida.  Bambus, kao i sve druge biljke, može upravo da bude prava banka ugljenika prenosi Bi-Bi-Si.

Bolji od drveta 

Upotreba ekološki prihvatljivih materijala nije novina u građevinarstvu, ali je teško pronaći ekološki ispravniji i efikasniji materijal za gradnju - od drveta.

Prema izveštaju Međunarodne organizacije za bambus i ratan (INBAR) i Tehnološkog univerziteta Delft u Holandiji, bambus je ubedljivo najefikasniji u skladištenju ugljenika: na hektaru plantažno uzgajanog bambusa može se uskladištiti 401 tona ugljenika. Druga na "top listi" bila bi kineska jela, koja po hektaru plantažno uzgajanih stabala može da skladišti 237 tona ugljenika.

Bambus ima još jednu važnu prednost: brzo raste. Neke vrste bambusa rastu čak i do metar dnevno!

Tu nije kraj komparativnim prednostima bambusa: on zapravo nije drvo već pripada porodici trava i kad se stabljika ubere, novi bambus brzo izraste.

Za veću primenu fale podaci

Ova biljka odavno se koristi u građevinarstvu u Aziji, ali još uvek nije široko prihvaćen i primenjen kao konstrukcijski materijal na tržištima Evrope i Sjedinjenih Država, već je na ova dva kontinenta našao svoju upotrebnu vreednost u pravljenju podova, kuhinjskih ploča i nameštaja.

"Jedan od najvećih izazova je u tome što niko ne zna kako da projektuje građevinu od bambusa", kaže Kristofer Metjuz iz londonskog projektantskog Ateljea Jedan (One), koji je radio na projektu škole u Baliju. "Ni mi nismo znali koliko je jak, tako da smo morali da ga podvrgnemo mnogobrojnim testovima opterećenja".

Da bambus polako postaje građevinski materijal budućnosti, govori i podatak da sve više njegovih klijenata prihvata ovu biljku kao okosnicu svojih projekata:

"Počeli smo da razvijamo sve više struktura od bambusa", kaže on i ukazuje na školski kampus u Novom Meksiku i strukture kao što su joga studio u Kostariki i most i paviljon na Filipinima. "U zemljama koje ga koriste, on je izuzetno jeftin i veoma dostupan, a majstori znaju da ga koriste. Ako bismo počeli da ga koristimo u Evropi, u početku bi bio skuplji. Ali kako rasla njegova upotreba, tako bi cena bambusa kao materijala - padala".

Metjuz kaže da je njegova kompanija u pregovorima oko uzgoja bambusa u Velikoj Britaniji. Prvi veliki uzgajivač bambusa, kompanija Bambuložik (BambooLogic) se nada da će se taj trend promeniti, i pored činjenice da ova biljka uglavnom ne raste dobro na hladnijim prostorima Zapadne Evrope.

"Bambusu treba malo vode i mnogo sunca", kaže Žan Detavernije, konsultant u Bambulodžiku, čije su plantaže u Portugalu. "Na jugu imamo puno sunca i potencijal da - zahvaljujući skladištenju ugljen-dioksida - obogatimo zemljište".

Doktorka Bavna Šarma, docent arhitekture na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Južna Kalifornija i članica radne grupe koja razvija međunarodne standarde za građevinske materijale od bambusa kaže da je "nedostatak iskustva i podataka o gradnji sa bambusom - glavna prepreka":

"Radi se samo o povećanju našeg znanja, razumevanju kako bi se materijal ponašao u različitim okruženjima: koliko će zgrada od bambusa u Amsterdamu biti izdržljiva u odnosu na zgradu od istog materijala u Indoneziji?"

Napravljeni prvi koraci

Prvi standardi su prošle godine usklađeni i prihvaćeni od Međunarodne organizacije za standarde. To bi trebalo da doprinese većoj upotrebi bambusa u građevinskim projektima.

I u Sjedinjenim Državama se čine prvi koraci:

Kompanija za proizvodnju održivog građevinskog materijala Bamkor (BamCore) u Kaliforniji, osnovana 2019. godine, nudi sistem gradnje sa panelima koji se sastoje od mešavine bambusa i drveta ili eukaliptusa i drveta.

Paneli se koriste za izgradnju zgrada visine do pet spratova, kako za poslovne tako i za stambene objekte.

"Naši prvi klijenti bili su ljudi koji su pravili svoje kuće ili arhitekte koje su projektovale održive kuće", kaže Kejt Čilton, glavna direktorka za održivost u Bamkoru. Sada je situacija drugačija: kompanija D. R. Horton, specijalizovana za izgradnju porodičnih kuća širom SAD otpočela je pilot projekte u nekoliko saveznih američkih država u kojima koristi bambus.

Ni Evropa neće ostati bez većih građevina od bambusa: sledeće godine će u Portugalu niknuti objekat napravljen od recikliranog bambusa površine 650 kvadratnih metara. U ovom objektu biće promovisan festival umetnosti i muzike Bum (Boom) u organizaciji Amsterdam dens iventa (Amsterdam Dance Event).

(Telegraf Biznis)