Sve o "zabranjenom biznisu" i skupocenim gljivama zbog kojih su juče život izgubila braća iz Futoga

U Srbiji se svake godine pronađe oko tri tone tartufa, ali hiljade evra i dalje propada u našim šumama

Sukob oko tartufa, jedne od najskupljih gljiva u svetu, doveo je juče do tragičnog gubitka dva života.

Teme za vas

Braća Predrag i Stanislav J. iz Futoga ubijena su posle svađe nakon što su, na zemljištu koje su imali uzeto u zakup, zatekli braću Dejana i Nebojšu E. kako beru njihove tarufe.

Ovo dvostruko ubistvo zbog gljiva šokiralo je Srbiju, čak i ako uzmemo u obzir da kilogram ovih gljiva košta od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, koliko koštaju najbolji primerci.

Tartufi rastu ispod zemlje, a u njihovom iskopavanju učestvuju svinje ili psi koji su dresirani samo za tu namenu. Njihova specifična aroma veoma brzo ispari i zato je važno da tartuf što pre stigne od šume do trpeze, što takođe doprinosi njegovoj visokoj ceni. 

Iako su po njima poznate neke druge zemlje, tartufi se mogu naći i u Srbiji. Postoje posebni tereni koji pogoduju razvoju tartufa. Belih i crnih tartufa najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama.

Mlađe generacije tek su pre nekoliko godina čule da se u Srbiji gaje ove skupocene gljive, ali malo ko zna da je Srbija bila druga zemlja u svetu, koja je još 1893. godine, odmah posle Francuske, počela sa plantažnim uzgojem tartufa.

U Srbiji se svake godine pronađe oko tri tone tartufa, ali hiljade evra i dalje propada u našim šumama. To je jedina roba koja se nikom ne nudi, već kupac dolazi sam da je uzme, a špic sezone je u novembru kad se traži najskuplji tartuf , čija cena po kilogramu dostiže i do nekoliko stotina evra

Osim što rastu divlje po šumama, ove gljive mogu i da se gaje. "Gore lešnik, dole tartuf", krilatica je koju sada znaju već i ptice na grani. Mogu tartufi da se gaje i uz hrast, ali, upućeni tvrde da im je tako potrebno neuporedivo više vremena da ostvare dobar rod, neki kažu i decenija i po.

Oni koji žele da se bave uzgojem tartufa, u svakom slučaju moraju da se pomire sa tim da to nije brzinska zarada. Korišćenjem sadnica lešnika oplemenjnih micelijumom tartufa, do prvog roda mora da se strpi tri godine.

Jedna sadnica lešnika košta od 200 dinara, pa naviše, a razmak između redova i kolona trebalo bi da bude od 4,5 do 6 metara, tako da na jednom hektaru bude od 450 do 750 sadnica. Sadnice nikada nisu od iste sorte, i to je najvažniji element sadnje, jer se leska ne oprašuje sama, pa je za uspeh zasada potrebno zasaditi najmanje 4 do 6 sorti radi uspešne oplodnje.

Od četvrte do desete godine prosečan prinos tartufa trebalo bi da bude oko 150 grama po sadnici, plus plodovi lešnika od oko 3 kilograma po drvetu. Od desete godine prinos tartufa raste na 250 grama, dok se količina dobijenih lešnika povećava na 5 kilograma.

Dobra stvar u ovom čekanju je što je lešnik stabilna roba, pa cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se s njime može računati da dug rok.

Ove godine srpski tartufari su zarađivali od tri do pet hiljada evra po kilogramu belog tartufa prve klase, ali su ti tartufi na zapadu imali mnogostruko veće, astronomske cene. U svetu je poznato više od 200 različitih vrsta tartufa, ali je osnovna podela na crne i bele.

Beli tartufi se u startu skuplje prodaju od crnih, a izuzetno veliki primerci nemaju fiksnu cenu, već se prodaju na aukcijama gde mogu dostići basnoslovne cifre.

(Telegraf Biznis/G. A.)