"Smejali smo se Česima kad su nam na more dolazili s paštetama, danas oni voze limuzine, a mi..."

Za razliku od Hrvatske koja je evropska neslavna rekorderka po trajanju krize, Češka je imala samo tri godine pada realnog BDP-a

Češka je prema Svetskom privrednom forumu 2018. bila 31. najkonkurentnija zemlja sveta, dok je Hrvatska od nje lošije plasirana čak 43 pozicije.

Pre desetak godina, kad se o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju još uveliko pregovaralo, sa podsmehom se gledalo na češke turiste koji na more nose sopstveni  hleb i paštete putujući u starim "škodama". Danas ti isti turisti voze skupe limuzine, a žive u zemlji o čijem ekonomskom uspehu Hrvatska može samo da sanja.

Teme za vas

Kako je Češka uspela da uhvati voz sa razvijenijim zemljama EU, a realna konvergencija u Hrvatskoj ostaje tek pusta želja?

Mereno BDP-om po glavi stanovnika, Češka je još od 2013. ekonomski najrazvijenija među EU 10 zemalja, grupe u kojoj je sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Slovenijom, Poljskom, Litvanijom, Letonijom, Estonijom i Mađarskom. U 2017. bila je na 89 odsto prosečne razvijenosti EU, a Hrvatska daleko ispod nje na 62 odsto, pokazuje izveštaj Hrvatske privredne komore (HGK) pod nazivom Konkurentnost zemalja srednje i istočne Evrope: Osvrt na Češku.

Za razliku od Hrvatske koja je evropska neslavna rekorderka po trajanju krize, Češka je imala samo tri godine pada realnog BDP-a, s tim da je u dve godine (2012. i 2013.) pad bio tek 0,8, odnosno 0,5 procenata. Već 2014. imala je veći nivo BDP-a nego krizne 2008, da bi 2017. ona bila 13 odsto veći. Hrvatska će povratak na nivo pre krize ostvariti tek ove godine, više od decenije kasnije, i to ako se ostvare najnovije prognoze rasta od 2,6 odsto.

Vetar u leđa toj srednjoevropskoj zemlji sa desetak miliona stanovnika bez sumnje je dalo ranije članstvo u Uniji u koju je ušla u velikom talasu proširenja 2004. Te je godine, zahvaljujući otvaranju evropskog tržišta od 500 miliona stanovnika, izvoz skočio rekordnih 40 odsto u odnosu na godinu dana ranije, a udeo robnog izvoza u BDP-u porastao sa oko 35 na gotovo 47 odsto BDP-a.

Širom otvorena vrata Evrope donela su uzlet tamošnjoj industriji koja stvara oko trećine češkog BDP-a, posebno grane rudarstvo i vađenje, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.

Vodeća je, ipak, automobilska industrija koja u bruto dodatoj vrijednosti (BDV) učestvuje sa oko 6 odsto, najviše od svih članica. Nakon Češke sa udelom automobilske industrije u privredi slede Mađarska (5,2 odsto), Nemačka (4,7) te Slovačka (4,3).

S druge strane, Hrvatska nije puno profitirala od članstva već se hvali stopama rasta za koji će ekonomisti pristojno reći da je rast po inerciji, a ne nešto čime se treba hvaliti.

Ulazeći u članstvo duboko u krizi, sa loše složenim ekonomskim modelom, i uz mentalitet bežanja od reformi, Hrvatska je postala jedina zemlja u istoriji evropskog proširenja koja je nakon pristupa EU doživela široku društvenu regresiju: pad poverenja u institucije i rast i korupcije.

VIDEO: Zbogom pameti

(Telegraf.rs/Poslovni Dnevnik)