A pitaju se zašto ljudi odlaze: Komšijske države dižu plate, idu u Paskistan po radnike

Rumuni digli plate za 18%, Bugari 13%, a Hrvati manje od 5%

Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 posto kako bi zaustavila odliv sopstvene radne snage i podstakla dolazak stranaca.

U martu ove godine prosečna bruto plata u Rumuniji preskočila je svotu od 1000 evra (1062 evra), a ta zemlja spasonosnu radnu snagu potražila je u Pakistanu. Vlasti ovih zemalja nalaze se pred potpisivanjem posebnog sporazuma koji će omogućiti desetinama hiljada Pakistanaca posao vozača, doktora, informatičkih inženjera i građevinskih radnika.

Teme za vas

Trošiće isto kao i prošle godine. Rumunski ambasador u Pakistanu Niculaiea Goia obavestio je pakistanske vlasti da će Rumunija u sledećih nekoliko godina morati da dovede čak milion radnika iz različitih zemalja kako bi pokrila lokalni deficit radne snage.

Slične brige zaokupljaju i bugarske poslodavce, gde su u godinu dana plate porasle oko 13 posto, a prema Eurostatu, treća po visini plata je Slovačka (oko 9%), a tik do nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su u godinu dana plate porasle oko 8 posto.

- Širi se krug zemalja s mesečnom bruto platom višom od hiljadu eura pa su takvu platu u martu prema dosad raspoloživim podacima beležile Slovenija (1752 evra), Poljska (1201 evro), Hrvatska (1184 evra), Slovačka (1143 evra) i Rumunija (1062 evra), a slede ih Crna Gora (765 evra), Bosna i Hercegovina (714 evra) i Bugarska (638 evra) - navode analitičari Hrvatske privredne komore.

Cena sata rada u Hrvatskoj je u godini dana porasla oko 5 posto, što je duplo više od proseka EU i kretanja na zapadu EU, ali manje nego u zemljama koje takođe vape za radnicima i spas traže u Pakistanu, Vijetnamu, Šri Lanki, Nepalu, Turskoj, Kini gde traže radnike.

Hrvatska prosečna plata je 6464 kune, a rast troška rada s početka ove godine bio je nešto sporiji nego u poslednjem kvartalu prošle godine, uglavnom zato što se tada isplaćuju božićnice, 13. plate i druge neporezne naknade, a Eurostat u podatke o trošku rada uz satnicu uključuje i sve naknade. I nakon što su u petak dobili "ne" ministra Marka Pavića, poslodavci pojačavaju pritisak na Vladu i resorno ministarstvo da turizmu odobri veće kvote.

Sindikalac Krešimir Sever tvrdi da se komunikacija poslodavaca prema Zavodu za zapošljavanje smanjila za četvrtinu. Mnogi nezaposleni radnici pokazali su spremnost da rade u sezoni, ali ih do sada niko nije kontaktirao.

- Zaobilaze Zavod, ne javljaju se onima koji su raspoloživi, očigledno postoje neki drugi kanali. Strani radnici služe kontroli niske cene rada - uveren je Sever, a slično objašnjenje dao je i resorni ministar rada Marko Pavić kad je pozvao turističku branšu da jače koriste domaće resurse.

VIDEO: Zbogom pameti

(Telegraf Biznis /Večernji list)