Amerikanci proizvode ubedljivo najviše smeća, pa ga šalju preko okeana, sad im Azija vraća nazad

I Indonezija stopirala smeće iz Australije

Indonezija je postala još jedna u nizu zemlja koja smeće koje je poslato na njenu teritoriju sada šalje tamo odakle je i došlo. Džakarta vraća 210 tona otpada nazad u Australiju kako bi zaštitila svoju životnu sredinu.

Australijska kompanija "Okeanik Multitrejding" poslala je otpad u Indoneziju uz pomoć indonežanske firme PT.MDI, a umesto samo otpadnog papira u osam kontejnera zaplenjenih u Surbaji našli su se i opasni materijali i smeće iz domaćinstava, uključujući plastične boce i omote, iskorišćene pelene, elektronski otpad i konzerve.

Teme za vas

Indonezija je tako posle Filipina i Malezije postala još jedna zemlja koja će "rat" protiv otpada označiti vraćanjem kontejnera, a uopšte ni ne čudi što su se odlučile na takav korak jer se cela Jugoistočna Azija guši u smeću.

800.000 OLIMPIJSKIH BAZENA

Svet godišnje proizvede dve milijarde tona otpada. To je dovoljno da svi zajedno napunimo čak 800.000 olimpijskih bazena.

Po glavi stanovnika, najviše smeća se napravi u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno Amerikanci proizvedu tri puta više otpada od globalnog proseka. A kada dođe do reciklaže, Amerika koristi samo 35 odsto recikliranog materijala. Vodeća je Nemačka, koja reciklira 68 odsto materijala.

Istraživačka firma koja se bavim specijalnim globalnim rizicima "Verisk Mejplkroft" istraživala je detaljno ovaj problem. Obratili su pažnju na dva indeksa - stvaranje otpada i recikliranje.

U svom istraživanju, firma je koristila podatke koji su dostupni javnosti, zatim akademska istraživanja koja se odnose na način na koji se svet bori sa novom krizom, ekološkom, koju predovdi plastični otpad.

Indeks gomilanja čvrtog komunalnog otpada po glavi stanovnika upućuje na to da se najčešće radi o plastici, hrani i opasnim materijalima.

I dok svet svake godine proizvede 2,1 milijardu tona smeća, samo 16 odsto se na kraju reciklira, a čak 46 odsto je odloženo na neprihvatljiv način.

Kina i Indija koje čine 36 odsto svetske populacije godišnje proizvedu o27 odsto ukupnog otpada. Američki grani po glavi stanovnika proizvedu 773 kilograma smeća, 12 odsto ukupnog otpada. Prostom računicom, to znači da Amerikanci naprave tri puta više otpada od Kineza i čak sedam puta više od ljudi koji žive u Etiopiji.

Evropske zemlje, Holandija, Švajcarska, Francuska i Nemačka, su takođe na listi. Velika Britanija nalazi se na 14. mestu indeksa proizvodnje otpada.

Međutim, ovi indeksi pokazuju da su Sjedinjene Američe Države jedina zemlja koja proizvede ovoliko otpada, a ne uspeva da ga reciklira. Problem je najviše u političkoj volji i infrastrukturi.

- Mislim da vidimo da infrastruktura u SAD jednostavno nije tamo da da i opciju recikliranja. Mnogo američkog otpada, sada kada ne može da bude prevezen u Kinu, se jednostavno spaljuje tamo, jednosavno ne investira se u ovaj problem - rekao je Vil Nikols iz "Versik Mejlpkrofta".

Globalnu dinamiku menja zabrana koju su postavile Kina, Tajland, Vijetnam i Malezija. Filipni su u Kandau poslali 69 brodskih kontejnera napunjenih smećem.

- One (azijske države) ne žele da budu više tlo za svetski otpad - naglasio je Nikols.

PROBLEM SA RECIKLAŽOM

Recikliranje košta. To je i jedan od razloga zašto se tone smeća prosleđuju u jugoistočnu Aziju, gde je ona jeftinija. Međutim, otpad tamo vrlo često završi na nelegalnim deponijama. A onda je Kina prošle godine prestala da uvozi svetski materijal za reciklažu i odjednom je svet morao da se suoči sa realnošću koja je sve vreme bila tu. Taj materijal sada se skladišti na različitim mestima u nadi da će se rešenje pronaći uskoro. Za to vreme, plastične boce i omoti se gomilaju.

Zbog odluke Kine, koja zbog probelema sa zagađenjem više ne prihvata otpad, sada se neki gradovi suočavaju sa većim troškovima za recikliranje.

Takav je na primer mali grad Kasa Grande u Arizoni koji je zbog ogromnih troškova odustao od programa reciklaže.

Kako su rekli gradski zvaničici, za tonu reciklirajućeg materijala plaćali su 18 dolara, posle ogromnih promena, sada moraju da plaćaju po 67 dolara po toni.

VIDEO: Smrt zvana plastična kesa

(Telegraf Biznis)