Do kada će dinar ostati stabilan i smemo li MMF-u da kažemo "ne"?

To što je Albanija poslušala MMF, pa pustila kurs, dovelo je do evroizacije, ali nema bojaznosti da se i nama to desi sa dinarom, jer će, procenjuju ekonomisti ostati stabilan i to iz dva razloga

Da li nam treba MMF, pitanje je koje se nametnulo posle izjave guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković koja je rekla da nema razloga da se posluša preporuka MMF-a da se dozvoli veća fluktuacija kursa dinara.

Ona je to objasnila poverenjem građana u dinar i stabilnost domaće valute.

Drugo pitanje je da li je optimizam opravdan?

- Zadatak guvernera i jeste da vodi politiku stabilnog dinara, i bez sumnje, ona to dobro i radi, ali na duže staze to baš i nije dobro - rekao je za Telegraf Biznis Ljubodrag Savić, ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako objašnjava, za jednu zemlju koja želi da poveća izvoz, uvek je dobra politika jakog dinara, nego politika umerenog dinara, ali jak dinar je na duže staze loš .

- Da je politika tvrdog dinara loša pokazalo se 2001. godine, kada nam je propadala industrija, i bilo isplativije izvoziti, trgovati, nego proizvoditi. Za nas bi bilo dobro da vodimo umerenu depresijaciju, odnosno umereno slabljenje dinara - kaže on i dodaje da umereno jak dinar stimuliše izvoznike za proizvodnju i izvoz, međutim važno je koliko to traje.

- Najgore je imati politiku nekontrolusanog kursa dinara, da nekada bude 124, pa 120, pa 118 za evro. Privreda mora da zna šta može da očekuje - kaže ekonomista.

Koliko je realno da potraje ova stabilnost, i šta na nju utiče?

- Sa sigrunošću mogu da procenim da će dinar ostati ovakav najmanje do izbora sledeće godine. Dakle, jedan razlog je političke prirode, a drugi razlog je suštinske prirode, odnosno ekonomski pokazatelji, pre svega rast investicija - kaže on.

Kao još jedan od razloga zašto ne treba slušati MMF, guvernerka je navela to što je u Albaniji, na primer, po savetu MMF-a primenjena veća fleksbilnost kursa pa se ta zemelja se suočava sa sve većim procentom ukupne evroizacije.

Savić to ne spori, ali ističe da MMF nama svakako ništa nije tražio, odnosno nije zahtevao da vodimo politiku slabog dinara, već su savetovali naše monetarne vlasti, odnosno NBS, da puste i dozvole malo kretanja, da prodaju devize, a ne da reaguju.

- U Albaniji, posledica toga je bila zapravo ona koja se i nama dogodila pre nekoilko godina - ljudi čim bi dobili neke dinare, trčali bi da kupe evre, ne verujući u dinar. Danas, imamo obrnutu situaciju, ljudi čak štede u dinarima - kaže Savić i dodaje da je razlog za to što je kamatna stopa na štednju u dinarima jedan do dva odsto, i ne plaća se porez (za razliku od druge štednje)

- Što je jako važno jer ako bismo imali represivan kurs sve što se dobije bi se gubilo kroz rast kamete i kursa, a važno je za svaku zemlju da se kapitalne transakcije ne vrše u evrima, moramo tu tendiciju da menjamo. Prošli smo težak period, ljudi ne vole nestabilnost. Imali smo Jezdu i Dafinu i ljudi čim bi primetili da se nešto inajmanje talasa kupovali bi drugu valutu - priča Savić.

Guvernerka je rekla da bi bi centralna banka poslušla savet bilo koje međunarodne finansijske institucije, pa i MMF-a, potrebno je da za to postoje razlozi.

- Na primer, da niste dovoljno uspešni i da vam taj savet obećava bolje rezultate. Ali, u čemu da očekujemo bolju stabilnost u dinarizaciji ili bilo čemu drugom ako dozvolite veću fleksibilnost kursa - navela je Tabaković.

Guvernerka kaže i da je NBS odgovorna za politiku koju vodi i da baš zbog takve politike očekuje još veću dinarsku štednju, o čemu je govorila i u intervjuu za Telegraf Biznis. 

Svakako, Savić misli da je dobro što je Srbija ima aranžman sa MMF, jer su, zahvaljujući prethodnom programu sa tom međunarodnom finansijskom institucijom sanirane srpske javne finansije, ističe.

Srbija i MMF su, nakon uspešno završenog trogodišnjeg Stand-by aranžmana, u julu prošle godine ušli u novi aranžman "Policy Coordination Instrument" (PCI), koji predstavlja nefinansijski aranžman, ima savetodavnu ulogu i prevashodno je orijentisan na sprovođenje strukturnih reformi. Traje 30 meseci. A popularno se zove "čuvarkuća".

(Vesna Bjelić)