Tužbe pljušte širom sveta - šta se dešava sa farmaceutskim divovima danas

Najveće svetske farmaceutske kompanije sve češće se suočavaju sa novom tužbom. One su obično motivisane nekom presudom koja je išla u korist potrošača, zbog čega se mnoge i proglašavaju neosnovanim (ako se ne dokaže suprotno).

Međutim, veća šteta od same kazne koja im se izrekne bude loš marketing, zbog čega upravo velike kompanije pristaju na nagodbe, obavezno uvek naglašavajući da nema reči o tome da priznaju odgovornost, ili da se upotreba spornog leka dovodi u pitanje.

Poslednje u tom smislu što se desilo bilo je da su farmaceutski divovi Bajer i Džonson end Džonson pristali da plate ukupno 775 miliona dolara kako bi se obustavilo oko 25.000 sudskih slučajeva pokrenutih zbog, kako se tvrdi, teških, a ponekad i fatalnih ishoda kod pacijenata koji su uzimali lek Xarelto (Ksarelto).

Teme za vas

Kako se navodi, reč je leku koji se koristi za prevenciju moždanog udara, odnosno sprečavanja zgrušavanja krvi, tj. kao antitrombotik.

Ovaj lek, kako su za Telegraf Biznis rekli iz RFZO, nalazi se na Listi B (lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog, odnosno bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama) Liste lekova koji se poropisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Što se tiče i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, jedino je tako i registrovan.

Prema podacima, tokom 2018. godine u zdravstvenim ustanovama utrošeno je oko 240 pakovanja (2395 tableta) ovog leka.

Ipak, Bajer je i na ovim prostorima nosilac licence, a kako je ova kompanija već jednom prilikom objasnila, ksarelto se koristi u odobrenim indikacijama bez ikakvih promena, i nije bilo dodatnih upozorenja u vezi sa bezbednošću leka pri njegovoj primeni u odobrenim indikacijama.

ZAŠTO IH KRIVE?

Konkretno, tužbe protiv proizvođača krenule su nakon što je deo pacijenata imao problem s nuspojavama leka, pa je sve došlo do suda. Kompanije su uspešno branile svoj lek, ali su se, zbog sve većeg broja tužbi odlučile za nagodbu, zbog, kako su se pravdale, "troškova nastavka parničenja".

Tvrde i da su sve tvrdnje koje se odnose na sigurnost Xarelta neosnovane i ističu da nagodba nije priznanje odgovornosti. Da je ovim farmacetuskim kućama dosta tužbi, jasno je jer je ova samo jedna u nizu.

SUDIJA POVUKAO NOGU, "NAVUČENA NACIJA" PRESAVILA TABAK 

Džonson end Džonson tek što je proglašen krivim zbog epidemija zavisnosti od opioida, odnosno, moraju da plate 572 dolara jer je sud u Oklahomi doneo odluku da je kompanija odgovorna za krizu u toj državi.

Upravo je taj sud povukao nogu, jer se očekuje sada kiša sličnih tužbi i presuda.

S druge strane, otkako je preuzeo Monsanto, Bajeru se samo nižu problemi. Sve više korisnika sredstva za suzbijanje korova "Raundap“ tuži taj koncern i traži obeštećenje zbog bolesti koje, kako se tvrdi, izaziva glifosat.

MONSANTO BAJERU ZADAJE PROBLEME

Samo u protekla tri meseca, Bajeru je u SAD uručeno 5.000 tužbi zbog sredstva za uništavanje korova "Raundap“ . Time se broj tužitelja povećao na oko 18.400.

Bajer je izgubio prva tri sudska procesa zbog glifosata. Obeštećenja koja mora da plati su velika – delom se radi o visokim dvocifrenim milionskim sumama.

Bajer je uložio žalbu i jer i dalje smatra da je glifosat neškodljiv ako se ispravno upotrebljava. Koncern iz Leverkuzena se nada da će sudije koje budu odlučivale na sledećoj instanci drukčije tumačiti stvari od porote.

Osim na lek, tužbe farmaceutskim kompanijama sledile su i zbog nameštanja cena. Tako su se ove  godine na meti tužbe našle vodeće kompanije poput Fajzera, Novartisa, Mailana, Teva i drugih. Kako je pisalo u tužbi, farmaceuti su se međusobno dogovorili kako bi povećali cene više od 100 generičkih lekova, među kojima su i antibiotici, lekovi za astmu, dijabetes, rak, holesterol, kontracepciju, antidepresivi…

Njihove cene su povećavane čak deset puta u periodu između 2013. i 2015. godine. Prema dokumentima koji su predati sudu, u zaveri je učestvovalo više desetina vodećih ljudi iz tuženih kompanija, uglavnom onih odgovornih za prodaju, marketing i utvrđivanje cene lekova.

VIDEO Dr Nada Basara: Kada će se zaista pronaći lek za rak?

(Telegraf Biznis)