Ružić za Telegraf Biznis: Kada čekanje na šalterima i gomila papira odlaze u prošlost

Do 2030. ćemo doprineti da reformom dođemo do ambijenta koji će biti orijentisan prema građanima.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić u razgovoru za Telegraf Biznis govorio je o najaktuelnijim temama kada je njegov resor u pitanju. Ružić je za naš portal objasnio dokle se stiglo sa reformom javne uprave, koji su to važni servisi otvoreni i na koji način će građanima ali i službenicima, sada i u budućnosti biti olakšano korišćenje usluga, kada je javna uprava u pitanju.

Teme za vas





• Dokle se, posle prvog sastanka radne grupe, stiglo sa reformom javne uprave?

Prvi sastanak je bio inicijativni sastanak na kome su se sastali svi oni ljudi o kojima javnost ne zna dovoljno: državni službenici, službenici na položaju, ljudi koji sprovode tu reformu javne uprave u resornim ministarstvima. Pristup je interesorni i mislim da je značajno da je sama strategija reforme javne uprave, a ovo je već treća na kojoj smo sada počeli da radimo, opredeljena i omeđena do 2030. godine.

Naravno, sa akcionim planom koji bi trebalo da inkorporira sve naše buduće poteze koji će se bazirati na našim prethodnim koracima, iskustvima, čak i na greškama koje smo nekada imali. Time ćemo do 2030. doprineti da reformom dođemo do ambijenta koji će biti orijentisan prema građanima.

• Koje su centralne teme na koje je reforma javne uprave usmerena?

Segmentirane su četiri teme kojima se bavimo: koordinacija i upravljanje javnim politikama, upravljanje ljudskim resursima, pružanje usluga i upravljanje javnim finansijama. To su četiri teme koje svi mi kao građani osećamo. I to su četiri teme na kojima smo radili praktično od početka kada smo krenuli ove reforme.

Te 2014. godine je bio trenutak kada smo želeli da ustanovimao koliko nas ima, šta i na koji način radimo, kako vrednujemo taj rad, da li postoje kompetencije za obavljanje poslova, da li postoje praktična znanja ili ne i najvažnije da li smo tu upravu podredili korisnicima ili želimo da i dalje građane smatramo kuririma.

• Šta je to što je najznačajnije što je, do sada, proisteklo iz reforme?

Donet je najvažniji zakon, Zakon o opštem upravnom postupku, iz koga je proistekao takozvani eZUP, a koji je obavezao sve državne organe da razmenjuju podatke među sobom, a ne da opterećuju nas građane da idemo od šaltera do šaltera i pribavljamo dokumenta. Digitalizacijom i prebacivanjem matičnih knjiga u elektronski oblik uspeli smo da praktično te evidencije uvežemo i digitalizujemo i da učinimo taj upravni deo poslova mnogo transparentnijim, bržim i jeftinijim.

Činjenica je da je, do sada, preko pet i po miliona puta izostala potreba da građani odu za neki dokument. To govori o tome kolika je to ušteda novca i vremena. Građani sada žive tu digitalizaciju, a da mnogi od njih toga nisu ni svesni. To su impozantni podaci, nešto što je nezaustavljivo i što nam otvara širok spektar mogućnosti.

Važno je da Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, zaista ima svest o tome koliko ti ljudi dobro rade. Premijerka je i sama rekla da je reforma javne uprave ne samo jedan od tri kriterijuma za ulazak u EU već nešto što je potrebno svima nama da bismo dobili okruženje u kom živimo, poslujemo, radimo i stvaramo u skladu sa 21. vekom i standardnima koji egzistiraju u Evropskoj uniji.

• Šta predstavlja Nacionalna akademija za javnu upravu?

Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu smo se pozabavili edukacijom službenika, to je centralna institucija za obuku i sticanje novih znanja, ovladavanje novim alatima koji su potrebni našim službenicima. Suština ove akademije je primenjivanje odredbi zakona na istovetan način gde god da se nalazite. Bilo da je neki od naših službenika u Kuršumliji, Apatinu ili Krupnju neće doći u situaciju da na drugačiji način primenjuje jednu te istu odredbu.

Nacionalna akademija za javnu upravu se odnosi i na službenike u jedinicama lokalnih samouprava, pa s tim u vezi, očekujemo da iduće godine broj polaznika bude oko 9 hiljada.

• Šta je ono što biste još izdvojili kao značajan deo reforme?

Zakonom o inspekcijskom nadzoru smo mnogo toga uradii za privredu. Doneli smo izmene i dopune zakona koje su još više unapredile zakonodavni okvir. Inspektori više nisu percipirani kao problem, već su postali partneri sa privredom.

Restrikrivne mere se odnose isključivo na one koji žele da prekrše zakon i time ugroze naše zdravlje, budžetski sistem ili bilo šta drugo. I na tom polju je privreda osetila boljitak i bolji je odnos države i uprave.

• Koliko je važna i u čemu se ogleda podrška Evropske unije?

Treća strategija reforme javne uprave uključuje donatora, a glavni je Evropska unija. Pored njih ima još dosta bilateralnih donatora, a njihova pomoć, osim u materijalnoj sferi, jeste svakako i u ekspertskoj. Bez njih ne bismo bili u poziciji da mnoge stvari pokrenemo i uradimo.

Pored podrške veoma je značajna i evaluacija, SIGMA u ime EU ocenjuje reforme, koliko su napredovale ili ne. Ta organizacija je pre samo nekoliko nedelja ocenila Srbiju kao lidera u regionu kada je u pitanju pružanje usluga.

Velike iskorake smo napravili i u upravljanju ljudskim resursima, uveli smo kompetencije, jasno ocenjivanje na koji način se ovladava tim znanjima, kakva je konkursna procedura. Sve je to promenjeno i uvedeno u normu na način koji će svojom implementacijom dati sliku mnogo boljeg službenika koji je nama potreban da bismo tu reformu dalje nastavili da radimo. Tako da je uloga Evropske unije višedimenzionalno značajna za ovu reformu javne uprave.

• Da li nam možete nešto više reći o aplikaciji "Oglasna tabla" ?

Ja sam, kao ministar, dao nalog da se napravi aplikacija "Oglasna tabla" kako bismo smanjili nezadovoljstvo korisnika i službenika i kako bi se, u nekim slučajevima, i nedovoljna informisanost ili nedovoljna koordinacija između državnih organa svela na minimum. Urađen je pilot projekat za 10 opština, a pre dva dana je potpisan i taj ugovor. Na aplikaciji će biti moguće dobiti relevantne podatke i informacije svih državnih organa i resora, kako i na koji način se nešto odbija.

U okviru ove aplikacije postojaće i kutak za jedinice samouprave gde će se davati jasne informacije o važanim stvarima za tu opštinu ili grad. Ideja je da aplikacija bude instalirana u celoj Srbiji i olakša građanima i službenicima, kao i državnim organima, svima onima koji učestvuju u toj upravi i poslovima.

• Kada ćemo kao građani moći da odemo na šalter sa što manje papira?

Ne možemo još uvek da očekujemo da će se sve raditi elektronski, mnogi servisi sada rade tako i ide se ka tome da svi budu takvi. Međutim i tada ćemo imati situacije da ljudi jednostavno žele da uzmi papir. Ne možete nikoga da uslovljavate, to je legitimno pravo, recimo starijih građana, da nemaju potrebu za tim i da žele da dobiju papir. Međutim i za taj jedan papir za neki upravni posao se dolazi tako što se sve radi elektronski. Sve službe rade preko eZUP-a, razmene podatke i dobijete papir.

Činjenica je da je skoro 200 hiljada beba upisano putem servisa eBeba, roditelji nisu imali potrebu da idu sa papirima kako bi ostvarili neko pravo. Jasno je da servisi funkcionišu. Mislim da nije realno očekivati da sve bude stoprocentno kroz servise.

Upis u vrtić, osnovnu školu, uskoro I upis na fakultete, sve su to stvari koje olakšavaju roditeljima, učenicima i studentima, sve su to naši građani i svi smo mi ti građani. I to je ono što je, po mom mišljenju, najvažnije.

• Prema komentarima, roditelji su oni koji su najzadovoljniji ovim servisima.

Upis u recimo prvi razred osnovne škole je veliki stres i za roditelja i dete, a još kada roditelj mora da ide na tri ili četiri šaltera i nervira se, logično je što su sada oni najzadovoljniji.

Ono što bih istakao jeste i pilot projekat za jedinstveno upravno mesto koje je zamišljeno kao "one stop shop" na kome će građani moći u prijatnom ambijentu sa ljubaznim službenicima da ostvare kontakt i završe posao zbog kog su tu došli.  U gradskoj opštini Lazarevac otvorili smo prvo jedinstveno upravno mesto na kome sve usluge mogu da se nađu i do kraja ove godine će biti otvoreno u još sedam opština ili gradova u Srbiji. Iduće u još osam,a ideja je da zaživi u celoj Srbiji.

(Telegraf Biznis/J.Nikolić)