Zbog straha od otkaza i manje plate, sve ređe idemo na bolovanje. Traži se stroža kontrola

U prvih 9 meseci ove godine na bolovanju je bilo za 4 odsto manje radnika nego prošle godine i 6 odsto manje nego 2017.

Sve je manje zaposlenih koji odlaze na bolovanje duže od mesec dana. Rigorozne kontrole, strah od gubitka posla, ali i manja plata, doveli su do toga da samo ozbiljno bolesni izostaju sa posla duže od mesec dana.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji isplaćuje naknade ukoliko je zaposleni na "poštedi" dužoj od 30 dana, u prvih 9 meseci ove godine na bolovanju je bilo 165.000 osiguranika, što je za 4 odsto manje nego prošle godine i 6 odsto manje nego 2017.

Teme za vas

Koliko zaposleni koriste bolovanje kraće od mesec dana, koje snosi poslodavac, niko ne broji. Poslodavci, pak, tvrde da u sezoni letnjih, poljoprivrednih radova imaju ozbiljan problem da organizuju posao, jer istovremeno više zaposlenih otvara bolovanje na deset do 15 dana, dok traju radovi.

Zbog toga je Privredna komora Srbije (PKS) još prošle godine predložila Ministarstvu za rad izmenu Zakona o radu tako da se poslodavcu omogući da, kada je više od 10 odsto radnika na bolovanju, zatraži izveštaj od nadležne zdravstvene ustanove i da se utvrdi da li je njegov zaposleni osnovano koristio bolovanje. U slučaju da se utvrdi da je bilo zloupotreba, zaposleni može dobiti otkaz.

Takođe, oni su zatražili i da se predvide kazne za lekare koji su zaposlenima neosnovano otvorili bolovanje.

- Ukoliko se utvrdi da je lekar izdavao potvrde o privremenoj sprečenosti za rad koje nisu bile osnovane pokrenuće se postupak pred Ministarstvom zdravlja radi izricanja disciplinske mere protiv nadležnog lekara - piše u predlogu dopune Zakona o radu PKS.

Inicijativu su predali Ministarstvu za rad, a od njih je stigao odgovor da će PKS biti uključena u Radnu grupu za izmenu Zakona o radu koji se planira 2021. godine radi usklađivanja sa direktivama EU.

(Telegraf.rs/Tanjug)