Storiteling kao posao budućnosti: Turisti više ne traže klasične vodiče

Jedna profesorka jezika iz Hrvatske ovim se bavi već 8 godina, a godišnje sprovede oko 3.000 posetilaca kroz Zagreb

Storiteling (storytelling) kao posao, odnosno pripovedanje je veoma razvijen u Americi, i važi za vrlo traženu formu turističkog vođenja. Reč je o razgledanju kulturne baštine i nacionalnih parkova kroz bajkoviti prikaz. Kod nas, i u regionu, storiteling je tek na početku. Da li smo spremni da ga prihvatimo?

Nije zanimljiv samo gostima, već i vodičima koji žele da na neki drugačiji način prikažu znamenitosti svog grada ili mesta, pa je tako u Zagrebu "zaživelo" razgledanje starog Jurjevskog groblja u Gornjem gradu, noću, uz fenjere. Deluje pomalo sablasno, ali lokalci smatraju da će strancima ovo ostaviti mnogo bolji utisak o gradu, nego da obilaze standardne lokacije, poput glavnog trga. Manuela Hrvatin, nacionalna koordinatorka za interpretaciju baštine "Interpret Europe" kaže da će storiteling uskoro biti registrovan kao priznato zanimanje u Hrvatskoj. Smatra da je ovo posao budućnosti, a edukacije će uskoro početi u Labinu i Puli.

Teme za vas

Oni koji se bave storitelingom stručno se nazivaju interpretatori, a Horvat uskoro priprema priručnik za obuku, navodeći da će ovaj posao primarno zanimati ljude koji žele da budu drugačiji, i ne žele da pohađaju "dosadan kurs za vodiče". Ona postavlja i retoričko pitanje: Zašto Amerikanci imaju najbolje nacionalne parkove na svetu? I odgovara: Zato što znaju da ih interpretiraju. Većina trendova i neobičnih novina dolazi upravo iz SAD, ali je zanimljivo na koji način oni mogu da naprave "kulturni bum", iako ne mogu da se pohvale dugom istorijom kao što to može Evropa. Stari kontinent bi verovatno mogao da napravi "čudo", ako storiteling postane praksa.

Na pitanje da li je ovaj posao isplativ, odgovor možda ima zagrebačka profesorka italijanskog i španskog jezika, Iva Sila, koja je pre 8 godina iz ljubavi prema svom gradu želela da posetiocima pokaže njegovu "drugu stranu". Danas, na godišnjem nivou, ona sprovede oko 3.000 turista kroz hrvatsku prestonicu, a jedna od glavnih lokacija je pomenuto groblje. Ono što je važno, jeste da zainteresovanih za obilazak ima, počev od dece, preko političara i delegacija, pa do migranata i "tipičnih" turista. Njen mini biznis zove se "Secret Zagreb". I dok klasične turističke ture uglavnom sadrže konvenacionalne načine pričanja i objašnjavanja, ljubitelji storitelinga naginju ka mistici i legendama.

O svemu ovome, Manuela Hrvatin kaže: - Nema više klasičnih muzeja i postava. Postoje interpretacije koje se menjaju u zavisnosti od trendova. Zato treba napraviti mali centar koji je zanimljivo uređen, a u njemu mora biti interpretator baštine. Oni nisu poput klasičnih vodiča, već moraju pričati priču, i to iz lične perspektive. Ona takođe smatra da publika mora da "osvesti" vodiče tako što će im reći da su dosadni, da mnogo pričaju, i da ljudi 90 odsto stvari ni ne zapamte. Interpretatori svakako moraju da vole svoj posao, jer je ideja da se u priču unesu na više nivoa: gestikulacijom, glumom, tonom glasa, načinom pripovedanja, odećom.

Kao i sva druga tržišta, i turističko se konstantno menja, a cilj je da turizam bude u službi kulturne baštine, a ne obrnuto. Storiteling je posebno važan za male sredine koje traže način da se istaknu, jer mnoge metropole nesporno primaju dovoljan broj turista godinama. Na primer, Parizu ili Rimu nisu potrebne neke specijalne turističke ture, jer se ljudi ozare čim kroče na tlo ovih gradova, i ništa im drugo ne treba.

(Telegraf Biznis/Jutarnji list)