Roditelji nisu srećni što im deca odlaze, ali ih podržavaju

Jaku želju za iseljenjem iz Srbije ima 29 odsto mladih, dok 46 procenata pokazuje umerenu nameru da ode u inostranstvo

Mladi sve češće odlaze iz Srbije. Njihovi roditelji nisu srećni zbog toga, ali ih podržavaju, izveštava Demostat. 

U tekstu se dalje navodi i sledeće: U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za nju predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže.

Teme za vas

Dok se javnost uveliko bavi problemom odlaska mladih iz Srbije i zabrinjavajućim podatkom da je Srbija deseta zemlja na svetu po "odlivu mozgova", istraživači postavljaju pitanje koliko je nezadovoljstvo starijih sugrađana zbog odlaska omladine?

Konkretni podaci biće dostupni javnosti već tokom ove godine, a preliminarna istraživanja, u koja je Demostat imao uvid, pokazuju da je sve veći broj starijih - nezadovoljan.

Jaku želju za iseljenjem iz Srbije ima 29 odsto mladih, dok 46 procenata pokazuje umerenu nameru da ode u inostranstvo, pokazuju podaci studije o mladima u državama Jugoistočne Evrope 2018/2019. Ova studija ujedno je i pokazala da najveće poverenje mladih imaju njihovi roditelji, uža porodica i prijatelji, a da će mladi oko važnih životnih odluka najpre konsultovati upravo roditelje.

Mogu li stariji zadržati mlade u Srbiji?

I pored evidentnog nezadovoljstva starijih zbog „odliva mozgova“, stručnjaci kažu da ovo nezadovoljstvo neće imati velikog uticaja na to da mladi ostanu u zemlji. Ključno je da država svojim populacionim politikama i institucionalnim merama pokaže jasna rešenja za problem.

Sociološkinja Milica Vesković Anđelković, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da roditelji, iako tužni, podržavaju odlazak svoje dece jer su svesni da oni u Srbiji ne mogu da ostvare adekvatan životni standard.

- Sigurno je da stariji nisu srećni zbog odlaska mladih, jer postoji bojazan ko će da puni penzione fondove i budžet, i od čega će oni da žive. Postoje istraživanja Zavoda za statistiku koja pokazuju da većina sugrađana podržava odlazak svoje dece u inostranstvo, ali sa druge strane, ne podržava odlazak tuđe dece, odnosno zabrinjava ih taj trend generalno - objašnjava Vesković Anđelković.

I dodaje da odlazak mladih starijima predstavlja problem, jer ne postoji nikakva razmena sa iseljenicima.

- Mislim da stare više brinu populacione politike koje država vodi, to što institucije ne rade ništa da održi kontakt sa onima koji su otišli, dakle, ne postoji nikakva saradnja sa dijasporom ni ekonomska razmena. Nije dovoljno da oni šalju novac direktno svojim porodicama, već je potrebno osmisliti politike koje će omogućiti da se njihova znanja i iskustva iz inostranstva primene i ovde - smatra ova sociološkinja.

Stariji građani, koliko god bili zabrinuti za ovaj trend i uključeni u odluke koje njihova deca donose, ipak ne mogu imati presudan uticaj da „zadrže“ svoju decu u zemlji, smatra Vesković Anđelković, ni pored toga što mladi u istraživanjima ističu da im je teško da napuste porodicu i prijatelje.

Sociolog Srećko Mihailović smatra da je teško prebaciti odgovornost za ovu odluku na roditelje. On kaže da nema sumnje da je "jedan broj mladih, i pored želje da ode za karijerom, boljom platom i uslovima života, ipak prinuđen da ostane uz svoje roditelje jer oseća neku vrstu duga prema njima i doveo bi svoj integritet u pitanje, ukoliko bi "napustio" one koji su ga odgajali".

Studija o mladima pokazala je i da primarna porodica preuzima na sebe veliki broj obaveza koje bi trebalo da vrši država u pogledu odgajanja mladih - pre svega za pružanje ekonomske sigurnosti, podseća Mihailović, pa je logično da oni, kao i celo društvo, osećaju gubitak onog trenutka kada mladi odu iz zemlje.

- Roditelji su ti koji najviše ulažu u svoju decu, ali u njihovo obrazovanje ulažu i država, odnosno drugi građani ove zemlje, i sigurno da je društvo na nekoj vrsti gubitka zbog toga što pametni, mladi i sposobni ljudi napuštaju zemlju, ali pitanje je šta je uradila država da održi kontakt sa njima - ističe sociolog.

Roditelji svakako imaju veoma važnu ulogu u odluci mladih da ostanu ili napuste zemlju, ističe profesor Filozofskog fakulteta Zoran Pavlović, koji je takođe bio deo istraživačkog tima Studije o mladima, ali on naglašava da je veoma teško reći da li je uloga porodice presudna.

- S jedne strane, porodica može uložiti pojačane napore da nekog svog člana „zadrži“ tako što će mu na raspolaganje staviti više resursa. S druge strane, porodica, iz ovih ili onih razloga, može upravo dodatno podsticati mlade da napuste zemlju. Jedna šala (pre zapravo crni humor) dobro to ilustruje i kaže da ako želiš da dete izvedeš na pravi put, treba da ga odvedeš do najbliže granice - kaže on.

Pavlović podseća i da, pre svega, moramo imati u vidu "skoro pa banalnu činjenicu" da je nezadovoljstvo, ili bolje reći tuga, zbog odlaska deteta ili drugog bliskog člana porodice - posledica toga što se porodica na taj način rastura. Ipak, mnogo više zabrinjava, naglašava profesor, činjenica da iza toga stoji veliko razočarenje odnosom države prema ovom trendu.

(Telegraf Biznis)