Šta direktor treba da uradi ako zaposleni dođe bolestan na posao ili se plaši zaraze korona virusom?

Pretnja od širenja virusa na poslu postavlja pitanje: Šta direktor može da zatraži od zaposlenog kada dođe na posao bolestan ili ako su zaposleni zabrinuti zbog izloženosti zarazi?

Poslodavci su u visokoj pripravnosti kako najbolje da održe zaposlene zdravima, s obzirom na to da se korona virus proširio na više od 70 zemalja, a da je istovremeno sezona gripa.

Teme za vas

Šta direktor ili menadžer treba da uradi ako zaposleni odbije da putuje?

Poslodavci su zakonski dužni da zaposlenima obezbede zdravo i bezbedno radno okruženje. Mnoge firme danas pokušavaju da minimiziraju rizik od izloženosti korona virusu ograničavanjem poslovnih putovanja.

Neke kompanije su otkazale sva manje važna poslovna putovanja u zemlji i inostranstvu. Ostali su otkazali konferencije, seminare i konvencije, a neki su odlučili da zaposleni rade od kuće.

Ipak, neka su putovanja ostala i dalje zakazana, a ako zaposleni kaže svom nadređenom da ne želi da ide zbog straha od zaraze, postoji mogućnost da će poslodavac i dalje da insistira na putovanju – pogotovo ako je to deo opisa posla zaposlenog.

Poslodavac bi  to trebalo da uradi samo ako je planirano putovanje zaista neophodno i ako se smatra sigurnim.

- Kako se situacija sa korona virusom širi, poslodavci moraju kontinuirano da procenjuju šta je potrebno i šta je sigurno za zaposlene, navodi Alka Ramšandani Raj (Alka Ramchandani-Raj), advokatica specijalizovana za sigurnost na radnom mestu u advokatskoj kancelariji "Littler Mendelson".

Prema njenim rečima, poslodavac bi trebalo da pronađe način kako da razreši problem, što je dobro i za odnose unutar firme. Za početak, dosta će zavisiti od toga gde zaposleni treba da putuje i koji su zdravstveni rizici povezani sa tim područjem.

Direktor bi trebalo da sazna više o specifičnim problemima zaposlenog, kaže Amber Klejton, direktorka Udruženja za upravljanje ljudskim resursima (SHRM) za CNN.

Ukoliko kompanija veruje da bi putovanje bilo sigurno, direktor bi trebalo da ukaže na službene smernice zdravstvenih organizacija, kao što su Centar za kontrolu bolesti ili Svetska zdravstvena organizacija.

Takođe, neophodno je istražiti šta kompanija može da uradi da bi se zaposleni osećao sigurno na putovanju. To bi moglo da znači pružanje zaštitne opreme i omogućavanje zaposlenom da prođe odgovarajuću obuku kako treba da je koristi.

Ukoliko direktor konstantuje da putovanje nije od suštinske važnosti ili, ako je reč o zaposlenoj koja je trudna, starijoj osobi ili osobi sa zdravstvenim stanjem zbog kojeg je izložena većem riziku, treba smisliti drugi način da se isti posao obavi, a to može da bude, na primer, video konferencija.

U svim slučajevima "komunikacija je ključna" – navodi Raj.

Ukoliko kompanija uputi zaposlenog uprkos njegovoj zabrinutosti, poslodavac se izlaže riziku da se zaposleni zarazi virusom dok je na putu. U takvom slučaju zaposleni bi mogao da preduzme pravne mere, govoreći "Poslali ste me u rizičnu situaciju" – upozorava Klejton. A, ukoliko se zaposleni vrati i prenese virus drugim zaposlenima na poslu, naknada radnicima koji se zaraze može postati veliki problem, napominje Klejton.

Da li direktor može bolesnog zaposlenog da pošalje kući?

- Kompanije bi trebale da imaju jasnu politiku i sistem postupaka koje će sprovesti da spreče širenje bolesti – kaže Klejton. To uključuje izričito ohrabrivanje ljudi da ostanu kod kuće ili napuste kancelariju kada se ne osećaju dobro i da ne kažnjavaju zaposlene koji to čine, pogotovo sada, kada je proglašena globalna zdravstvena uzbuna.

Da bi kompanije smanjile i sprečile širenje korona virusa, Udruženje za upravljenje ljudskim resursima (SHRM) preporučuje da “aktivno podstiču bolesne zaposlene da ostanu kod kuće, šalju kući zaposlene koji pokazuju simptome bolesti, dok ne budu sigurno da se vrate na posao i da zahtevaju od zaposlenih koji se vraćaju sa područja visokog rizika da rade od kuće dok ne prođe period inkubacije”.

Budite diplomata

Zamoliti nekog ko pokazuje znake bolesti da ostane kod kuće mora da se uradi u kontekstu njegovog blagostanja.

- Dajte im do znanja da ste tu da ih podržite – kaže Raj.

Ako se ne osećaju dobro, ali smatraju da mogu još uvek da rade, podstaknite ih da rade od kuće, ako je to moguće.

Ako zaposleni odbije da se vrati kući i smatra da može da radi na poslu, možete im reći da im ne možete dozvoliti da ostanu u kancelariji jer brinte za njihovo zdravlje, kao i za zdravlje ostalih kolega.

- Ako smatrate da njihova bolest predstavlja direktnu pretnju sigurnosti ostalih zaposlenih, možda ćete biti u mogućnosti da insistirate na lekarskoj proceni, kaže Raj.

Ipak, u bilo kom slučaju, direktori moraju da budu oprezni da ne iznose pretpostavke i diskriminišu bilo koga u tom procesu.

Na primer, ako se zaposleni žali na kolegu koji kašlje, rukovodilac treba direktno da razgovara sa dotičnim zaposlenim kako bi utvrdio kako se oseća i da li želi da ide kući.

- Ono što ne želite je odmazda ili diskriminatorno ponašanje jednog zaposlenog prema drugom. To može da postane nasilje – kaže Raj.

Zaposlenog koji se žali i koji je zabrinut za svoje zdravlje možete da pokušate da prebacite u drugu kancelariju ili da ga pustite da radi od kuće.

(T.T.)