Koktel mera za buđenje: Imamo li šanse za "nju dil", makar u našoj privredi?

Možemo li ovako i posle korone? Donacije bez PDV-a, krediti bez strepnje, život bez straha od otkaza

Foto: Shutterstock, Telegraf.rs

U "pet do 12" donet je koktel mera za privredu, ali je i "pet do 12" da svi mi shvatimo gde smo sada, zašto je tako, i gde bismo svi zajedno mogli da budemo ako solidarnost iz doba korone primenimo i na život i poslovanje posle nje.

Šta biste inače radili da imate svakog meseca viška 30.000 dinara u firmi ili 100 evra u novčaniku?

Šta ako bi kompanije svakog meseca, bez obzira na trend o društveno odgovornom poslovanju koji se širi, davale malo više od svog kolača?

Korona je možda ubila utisak koji se nametnuo na najvažnijem ekonomskom događaju, gore na srpskom Čarobnom bregu, a to je da dijalog biznisa, politike i nauke ne postoji.

Činjenica je da je politika sada poslušala privredu, da su uslišene neke od najvećih molbi biznisa (kosile se sa naukom ili ne) i da je smućkan izdašan koktel pomoći, ili kafa kako vam draže.

Istina, imaćemo koji kilometar kraći put, neku obilaznicu manje, možda ce kasniti i most na Savi...Država se odrekla i dva najvažnija prihoda, uvodi i popularne biznis termine kao što su "novac iz helikopera" i "korporativne obveznice".

A da li je mogla to i pre? Opet, šta ako bi ovaj "recept " mogao da se prelije i kasnije, kada nam bude bolje?

Može li odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na plate da se anulira vraćanjem u legalne tokove svih onih poslodavaca koji ne prijavljuju svoje radnike? Koliko je to na godišnjem nivou, ako znamo da je 25 odsto naše ekonomije zarobljeno u sivom?

Može li ovih 608 milijardi dinara za 900.000 da se nađe i za one kojih nema na spisku zaposlenih, a rade?

Naplata PDV-a je osnovna hrana državne kase, a sad je na dijeti. Oslobodila je plaćanja tog poreza sve donatore koji učestvuju u borbi protiv korone.

Znate li koliko ih je? Ja sam prestala da brojim. Gotovo da nema firme ili pojedinca koji nije ovih dana novčano, proizvodima, opremom ili kako je mogao donirao nešto, avioni i avioni robe mogu da se kupe za taj novac.

Slučajno ili ne, samo ih je danas na desetine, možda samo da ne bi platilti PDV, ali hej, može li im se zameriti?

Možemo li da se dogovorimo i napravimo nju dil? Kada sve ovo prođe, vi veliki privrednici, strani vlasnici? Možete li da nastavite sa filantropskim akcijama, a država da delom oprašta, delom potraži to svoje što već ima na drugoj strani? Možete li vi veliki da kupujete od naših malih?

Može li politika i dalje da sluša privredu? A poslodavci da budu naterani da radnicima daju platu? Mogu li privatnici da računaju na podršku države i dijalog i kada nije vanredno? Nije to utopija, to bi trebalo da bude normalno.

Problem je što brojni i sa dotiranim novcem neće uraditi ništa. Nažalost, problem mentaliteta, ne samo našeg, generalno. Firme će prodisati, istina, vi ćete platiti račune, možda uštedeti ako primite i redovnu platu. A da li će neko uspeti da pokrene biznis?

Možemo li više? Nemojte da se opet pitamo - šta dalje?

Video: Mali: Ovo nije pomoć za poslodavce, već za zaposlene

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)