Amsterdam odbacuje BDP zarad blagostanja planete: Može li "krofna" ekonomija da spasi svet?
Ovu strategiju možemo razumeti kao ekonomsku paradigmu u kojoj su životne vrednosti u prvom planu
Krize poput trenutne pandemije neretko su povezane sa velikim društvenim promenama, kako na bolje tako i na gore.
Teme za vas
Hladan tuš ledene dame: Zaboravite na novac iz helikoptera i direktne kredite
Srbija je lider po rastu BDP-a, iza sebe ostavlja 37 evropskih ekonomija
Jedan od pokazatelja da i ova kriza može predstavljati priliku za pozitivne promene je slučaj Amsterdama, čiji plan za oporavak od posledica krize poštuje dobrobit svih ljudi i zdravlje čitave planete.
Pijace gde se voće i povrće odbačeno od strane supermarketa uzima besplatno i po potrebi, radionice i debate u okupiranim zgradama, razmene odeće umesto kupovine, i slične aktivnosti koje podrivaju dominantnu logiku potrošnje i profita po svaku cenu - uveliko se primenjuju u Amsterdamu, prenosi Sputnjik.
Vođeni idejama oksfordske ekonomistkinje Kejt Ravort i autorke knjige "Krofna ekonomija", gradske vlasti su razvile strategiju koja odbacuje ustaljena ekonomska merila uspeha (poput rasta BDP-a) u korist definicije uspeha grada zasnovane na blagostanju ljudi i planete.
"Krofnu" možemo razumeti kao ekonomsku paradigmu u kojoj su životne vrednosti u prvom planu.
Ovaj model definiše socijalnu osnovu u kojoj se nalaze preduslovi za dobar život, kao i ekološki nivo iznad kojeg ljudska aktivnost izaziva planetarne štete poput klimatskih promena i zagađenja vazduha.
Između njih, nalazi se ekološki bezbedno i socijalno pravedno mesto za čovečanstvo kao prostor u kome nikome nisu uskraćene osnove za dobar život i u kome poštujemo Zemljine prirodne granice.
Kako je 55 odsto svetskog stanovništva koje živi u gradovima odgovorno za više od 60 % energetske potrošnje i više od 70 procenata emisija ugljen-dioksida, gradovi snose i veliki deo odgovornosti za preduzimanje ambicioznih akcija.
Ovo je pogotovo tačno jer je, bez radikalnih promena, potražnja gradova za materijalnim resursima predviđena da poraste sa 40 milijardi tona iz 2010. na skoro 90 milijardi tona u 2050.
Međutim, velika potrošnja nije jedino što gradovi dele: preko 90 odsto urbanih oblasti nalaze se na obali, što stavlja gradove u bitan rizik od poplava izazvanih rastućim nivoom mora i jakim olujama.
Nakon Amsterdama, gradska "krofna" se sprema i za Filadelfiju u Pensilvaniji i Portland u Oregonu, a mnogi gradovi sprovode ambiciozne klimatske akcije i na druge načine: od prekidanja investiranja i tužbi usmerenih ka fosilnim korporacijama u slučaju Njujorka, do rada ka eliminisanju energetskog siromaštva i fokusa na klimatsku pravdu u donošenju odluka u slučaju Barselone.
(Telegraf Biznis)