Auto-industrija posle krize: Potrošači menjaju svoje navike, pred kompanijama je samo jedan izazov

"Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila"

Pandemija virusa Covid-19 je izazvala nezapamćenu ekonomsku pometnju na svetskom tržištu i pogodila gotovo sve sektore.

Teme za vas

UN prognozira da će aktuelna kriza smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da se ekonomska previranja i zastoj prozvodnje u auto-industriji već negativno odražavaju na automobilska tržišta.

To je rečeno na onlajn konferenciji "SEE Automotive – Connect & Supply", koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije. Kriza je proizvela brojne zajedničke probleme s kojima se suočava auto-industrija, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, kao i skraćenog radnog vremena, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).

- Celokupna svetska automobilska industrija je zasnovana na proizvodnim lancima. Velike fabrike automobila su ranije uglavnom u svojim pogonima proizvodile što veći broj delova, ali pre otprilike 30 godina su promenile sistem rada i preusmerile proizvodnju delova na svoje dobavljače, radi uštede i povećanja efikasnosti svojih pogona - objasnio je Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.

Kako je dalje naveo, "ovakva filozofija proizvodnje i poslovanja je dala dobre rezultate, ali u doba krize, kao što je kriza sa virusom Covid-19, lanci dobavljača su prekinuti. Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila".

Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje.

To je pokazalo istraživanje BME, realizovano tokom aprila, a obuhvatilo je mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije pretežno iz Nemačke, ali i iz drugih zemalja Evropske Unije i Azije. Izazovi sa kojima se suočava auto-industrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji.

- U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja Fijat–Krajslera je pala za 77 odsto, PSA grupa je registrovala pad od 68 odsto, Reno 64 procenta, a Folksvagen je prošao nešto bolje, sa padom od 46 odsto - istakao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta "Razvoj privatnog sektora u Srbiji".

Međutim, dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda. Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.

Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji, ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima, jeste digitalna transformacija.

- Neophodno je da kompanije u Srbiji više sarađuju sa naučno-istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom, i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna - smatra Knežević.

Usled krize, izazavane pandemijom, očigledno je da će se auto-industrija promeniti. Doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, istaknuto je na konferenciji. Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvena vozila.

(Telegraf Biznis)