Auto-industrija posle krize: Potrošači menjaju svoje navike, pred kompanijama je samo jedan izazov

"Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila"

Foto: Mateja Beljan

Pandemija virusa Covid-19 je izazvala nezapamćenu ekonomsku pometnju na svetskom tržištu i pogodila gotovo sve sektore.

UN prognozira da će aktuelna kriza smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da se ekonomska previranja i zastoj prozvodnje u auto-industriji već negativno odražavaju na automobilska tržišta.

To je rečeno na onlajn konferenciji "SEE Automotive – Connect & Supply", koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije. Kriza je proizvela brojne zajedničke probleme s kojima se suočava auto-industrija, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, kao i skraćenog radnog vremena, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).

- Celokupna svetska automobilska industrija je zasnovana na proizvodnim lancima. Velike fabrike automobila su ranije uglavnom u svojim pogonima proizvodile što veći broj delova, ali pre otprilike 30 godina su promenile sistem rada i preusmerile proizvodnju delova na svoje dobavljače, radi uštede i povećanja efikasnosti svojih pogona - objasnio je Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.

Kako je dalje naveo, "ovakva filozofija proizvodnje i poslovanja je dala dobre rezultate, ali u doba krize, kao što je kriza sa virusom Covid-19, lanci dobavljača su prekinuti. Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila".

Folksvagen / Foto: Tanjug/AP

Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje.

To je pokazalo istraživanje BME, realizovano tokom aprila, a obuhvatilo je mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije pretežno iz Nemačke, ali i iz drugih zemalja Evropske Unije i Azije. Izazovi sa kojima se suočava auto-industrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji.

- U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja Fijat–Krajslera je pala za 77 odsto, PSA grupa je registrovala pad od 68 odsto, Reno 64 procenta, a Folksvagen je prošao nešto bolje, sa padom od 46 odsto - istakao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta "Razvoj privatnog sektora u Srbiji".

Međutim, dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda. Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.

Kako će se potrošači ubuduće ponašati? / Foto: Pixabay

Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji, ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima, jeste digitalna transformacija.

- Neophodno je da kompanije u Srbiji više sarađuju sa naučno-istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom, i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna - smatra Knežević.

Usled krize, izazavane pandemijom, očigledno je da će se auto-industrija promeniti. Doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, istaknuto je na konferenciji. Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvena vozila.

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis)