Vlada nije slušala upozorenja: Zašto BAT beži iz Hrvatske?

Cigarete su od aprila u Hrvatskoj skuplje za oko dve kune, što je najteže palo upravo BAT-u, kao jedinoj duvanskoj kompaniji u toj zemlji koja proizvodi cigarete

Ovogodišnja berba duvana u Podravini i Slavoniji mogla bi biti poslednja koja će se preraditi u kompaniji "Britiš Amerikan Tobako" (BAT) u Kanfanaru, u Istri.

Teme za vas

Izvori bliski upravi potvrdili su za Večernji list da je ta multinacionalka, koja je u junu 2015. kupila za 505 miliona evra Fabriku duvana Rovinj, pokrenula projekat zatvaranja fabrike, čime bi više od 500 tamošnjih radnika ostalo bez posla.

Odluci o zatvaranju presudila je, čini se, nedavna odluka hrvatske vlade o povećanju akciza na cigarete za 40 kuna (5,3 evra) na 1.000 komada, sa 335 na 375 kuna (sa 44,4 na 49,7 evra), dok su proporcionalne akcize na grejane i nove duvanske proizvode, na cigare i cigarilose i na sitno rezani i ostali duvan ostale iste.

Kao posledica nove Uredbe o visini akciza na duvanske prerađevine i duvanske proizvode, cigarete su od aprila u proseku skuplje u Hrvatskoj za dve kune, što je najteže palo upravo "BAT"-u koji je jedina duvanska kompanija u Hrvatskoj koja proizvodi cigarete i zapošljava niz kooperanata u poljoprivredi na uzgoju duvana.

Iz BAT-a su upozoravali vladu u Zagrebu i ministra finansija, Zdravka Marića, da su prethodnim podizanjem akciza već dostignute evropske smernice, pa nove akize, zbog kojih je cena kutije cigareta skočila 120-130 odsto u odnosu na 2010, nemaju smisla.

Utoliko pre što se zbog poslednjeg povećanja akciza, krajem 2018, u državnu kasu 2019. slilo 150 miliona kuna (19,9 miliona evra) manje nego pre poskupljenja, kad je taj iznos bio 450 miliona kuna (59,6 miliona evra).

Kako bilo, odlaskom BAT-a iz Kanfanara ne samo da će u ovo krizno vreme nekoliko stotina radnika, koji su u njemu našli dobrog poslodavca i sigurna primanja, završiti na berzi rada, nego bi država, koja od duvanske industrije godišnje ukupno ubire oko pet milijardi kuna poreza (662,2 miliona evra) i 1,5 do 1,8 milijardi kuna PDV-a (198,7 miliona do 238,4 miliona evra), što je gotovo 80 odsto ukupnog poreza na dobit od svih učesnika u privredi - mogla da ostane bez dobrog dela tog kolača.

(Telegraf Biznis/Tanjug)