Svetska privreda opet drhti i tajna dokumenta o koroni koji ćemo videti za 5 godina

Privreda je iskoristila državnu pomoć, korona međutim ne miruje - šta posle trećeg minimalca?

Taman je tržite odregovalo najbolje u poslednje dve decenije jer se verovalo da se ekonomija polako budi, loše vesti opet prete i svetska privreda iznova drhti od straha novog talasa korone.

Teme za vas

Kompanije širom sveta, najviše one iz avio-industrije štancuju otkaze, hiljade i hiljade njih. Sektori koji vape u svetu su turizam, ugostiteljstvo...

Na Balkanu se preliva situacija, a u Srbiji je upravo ističu mere državne pomoći.

Moratorijum je istekao a bliži se isplata poslednjeg, trećeg minimalca kojim država pomaže privredu posrnulu pod teretom korona krize.

Pitanje je kakva jesen stiže?

Privrednici kažu da bi produžetak moratorijuma i još neka pomoć dobrodošla. Predlaže se i nastavak odlaganja isplate poreza i doprinosa u narednoj godini.

Sto dana nakon formalnog početka glavnog udara krize u privredi izazvane pandemijom, potvrđuju da se pred našim očima dešavao i početak dubinskih promena tržišta u regionu i na globalnom nivou.

Gde je naša privreda i šta planira?

Četvrtina anketiranih u konsultantskoj kući Glenfield Training & Consulting navela je da je iskoristila je sve mere državnog paketa pomoći, a na duže staze, polovina privrednika prepoznaje prodajne aktivnosti i kanale distribucije kao oblast poslovanja koja će pretrpeti najviše promena.

Procenjeni efekti pada tražnje na globalnom nivou su u martu bili preko 200 milijardi dolara, međutim, nisu svi privredni sektori jednako pogođeni, a obzirom da je reč o procenama s početka krize, za očekivati je da će se ovaj iznos višestruko nadmašiti do kraja godine.

U ovaj zbir ulaze i sektori koji su najviše pogođeni poput turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja ali i privredne grane telekomunikacija, farmacije, IT i zdravstvenih usluga koji su imali rast prihoda, tako da je na srednjem nivou situacija nešto razuđenija.

Prema sprovedenom upitniku u istraživanju Unije poslodavaca Srbije, devet odsto preduzeća već je otpustilo određeni broj zaposlenih. Oko osam odsto njih planira da to učini u sledećem kvartalu. Oko 57 procenata planiranih otpuštanja će ostati u okvirima 10 odsto ukupnog broja zaposlenih kako zahteva kriterijum za državnu pomoć.

Pa ipak, 16 odsto ovih preduzeća će otpustiti skoro trećinu zaposlenih, dok će nešto više od četvrtine otpustiti od 11 do 30 procenata.

Ono što se ne navodi često jeste da se mnoge kompanije nisu ni prijavile za pomoć države jer nisu bile spremne na uslov da ne otpuštaju radnike.

Sagovornici Telegraf Biznisa u ranijim izjavama istakli su da se nadaju da će konkretne selektivne mere, odnosno posebne mere za određene sektore, a ne za sve, pomoći prilično.

To bi bilo kao što smo pomenuli, odlaganje kredita, bar još jedan minimalac, odlaganje poreza i doprinosa za plate, i to pre svega hotelima, ugostiteljima.

Američki Fed upozorio je tržište kapitala na drugu recesiju ako pandemija koronavirusa ne bude stavljena pod kontrolu, upozorili su na "značajnu verovatnoću za dodatne talase".

Dva scenarija za svet, o kojima se pričalo iza zatvorenih vrata

Federalne rezerve su mnogo više zabrinute za ekonomiju nego berza ili predsednik. Zvaničnici i ekonomisti upozoravaju da bi drugi talas recesije mogao da se proširi na zemlju kasnije ove godine ako pandemija koronavirusa ne bude stavljena pod kontrolu, navodi se u obimnom sažetku sastanka koji je održao Fed.

Inače, objavljeni sažetak je zapravo pokazao o čemu su u Fedu razgovarali iza zatvorenih vrata početkom juna.

Fedov osnovni scenario i blaži,  pretpostavlja da postepeno vraćanje ekonomske aktivnosti ne bi dovelo do skoka zaraženih. Ukoliko bi se zaista poštovale mere poptu socijalnog distanciranja i drugih javnozdravstvenih mera, virus bi mogao da se drži pod kontrolom.

U drugom, užasnijem scenariju koji su "nacrtali" zvaničnici, kaže se da bi taj drugi talas, koji bi zatvorio poslovanje, trebalo da počne krajem ove godine, što bi dovelo do smanjenja realnog BDP-a, skoka stope nezaposlenosti i ponovnog pada pritiska na inflaciju naredne godine.

Zvaničnici koji kreiraju politiku izrazili su slične zabrinutosti kada su došli na red da razgovaraju o tome, iako njihov jezik nije bio tako direktan kao što je to istakao FED.

Zanimljivo je da će kompletan transkript biti objavljen tek za pet godina.

MMF spustio ocenu za celu Evropu, ne i za Srbiju

I MMF je revidirao projekcije koje su još pesimističnije od prethodnih. Smanjio je ocene privrednog rasta za celu Evropu, ali ne i za Srbiju, koja, kako se navodi, ima bolje rezultate u prvom kvartalu ove godine u odnosu na druge evropske zemlje.

U međuvremenu, nadležni kažu da privreda u Srbiji ne sme da stane, i da nemamo prostora za zatvaranje ekonomije, dok je pronađeno rešenje da zasad rade tržni centri, kafići i restorani. Međutim, i to se može promeniti.

Da li se vi plašite otkaza? Odgovorite nam u našoj anketi.

(V.B.)