Kako je ova mala, ali ekonomski stabilna zemlja zabeležila tako nizak nivo kovid-19 zaraze?

Urugvaj je od masovnog siromaštva došao do titule "najbrže rastuće ekonomije Južne Amerike"

Tokom protekle decenije, ova mala zemlja Latinske Amerike koju okružuju Brazil i Argentina, postala je najbrže rastuća ekonomija tog kontinenta, a 2014. beleži rast BDP-a od 9%.

Teme za vas

Pre dve godine, procena Svetske banke je da je BDP po glavi stanovnika u Urugvaju veći od 17.000 dolara, a 2020. ova država koja broji malo više od 3 miliona stanovnika, dobija pohvale za to kako je odgovorila na korona virus.

Nije slučajno što Urugvaj danas važi za politički i ekonomski najstabilniju zemlju Južne Amerike, na koju je dramatično uticao nekadašnji predsednik Hose Muhika.

Tokom njegove vlasti, Urugvaj je potpisao značajan sporazum o trgovini sa SAD, oslobodio tržište, pustio proizvođačima i kupcima kreiranje cena itd.

Ali, ta liberalnost nije jedina koja izdvaja Urugvaj u odnosu na mnoge druge zemlje Latinske Amerike. Dok su one vremenom postajale žarišta kovida-19, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti od sredine marta do sad - Urugvaj je imao samo 1.516 infekcija i 42 smrtna ishoda.

Gonsalo Moratorio, profesor na Naučnom fakultetu Univerziteta Urugvaj, rekao je za Dojče vele da "između donosioca političkih odluka, nauke i akademskog sveta postoji neviđeni konsenzus".

Nedavno objavljena studija je pokazala da u prva tri meseca pandemije u Urugvaju nije bilo više od pet karika u lancu prenosa zaraze. Uglavnom se prekidao nakon dve karike.

Višedecenijsko ulaganje

Urugvaj ima jedan od najotpornijih zdravstvenih sistema na tom kontinentu. Pred toga, mnogo se ulaže u obrazovanje i socijalnu zaštitu: na primer, u toj zemlji je stopa pismenosti na zavidnom nivou, srednja klasa je mnogobrojna, a nacionalno bogatstvo je relativno ravnomerno raspoređeno.

Ono što je takođe doprinelo uspešnom odgovoru na pandemiju, a što se ne sme zanemariti, jeste mala gustina naseljenosti, pri čemu je nešto manje od 20 ljudi na kilometru kvadratnom. Kod nas, na primer, taj broj iznosi 90, a u Nemačkoj 232.

(Telegraf Biznis)