Inspektori jure prodavce sa Fejsbuka i Instagrama: Zbog pandemije više kupovina, ali i prevara

Najveći deo sive ekonomije putem interneta svodi na oglasne poruke za duvanske proizvode

Od početka pandemije korona virusa zabeležen je trend značajnog porasta elektronske trgovine, ali je došlo ujedno i do povećanog broja zloupotreba elektronskih platformi, naročito na društvenim mrežama, izjavila je danas ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Teme za vas

Imali smo porast elektronske trgovine i do 300 odsto u zavisnosti od proizvoda, a takođe ima i povećanog broja zloupotreba elektronskih platformi naročito na društvenim mrežama, navela je Matić na današnjem ministarskom panelu na online konferenciji AmChama.

Istakla je da se važnim pokazala saradnja inspekcijskih organa i dodala da se najveći deo sive ekonomije putem interneta svodi na oglasne poruke za duvanske proizvode.

- To je roba koja je najpodložnija sivoj ekonomiji, ali i lekovi i medicinska sredstva, a nakon toga i oglašavanje robe na način na koji se povređuje pravo intelektualne svojine prevashodno odeće, obuće, kozmetike - rekla je ministarka.

Dodala je da je bilo situacija, odnosno slučajeva da su predmeti upućivani i Prekršajnom sudu. Matić kaže i da je sistem e-inspektor veoma važan jer omogućava umreženi rad i koodinaciju svih inspekcija.

Od januara do novembra obavljena je 81 inspekcijska kontrola kod neregistrovanih subjekata i podneto 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Naredne godine planirano je 155 redovnih nadzora kod neregistrovanih i registrovanih subjekata koji nude robu preko interneta.

Planovi će se možda menjati, u zavisnosti od situacije sa pandemijom, dodala je Matić i navela da će se reagovati u skladu sa trenutnom situacijom na tržištu.

Podsetila je da je poslednje istraživanje NALED-a pokazalo da 51 odsto ispitanika vidi inspekciju kao ključni faktor u borbi sa sivom ekonomijom.

Matić je dodala da su za dalji razvoj elektronske uprave i elektronsko poslovanje važna dva zakona, o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja, kao i Zakon o elektronskoj upravi.

- Regulativa je doneta u skladu sa evropskom praksom, ali prepreke koje smo imali poslednje dve godine odnosila se na primenu ovih zakona - rekla je Matić i dodala da je nedovoljno registrovanih pružalaca usluga, kao i izdatih sertifikata.

Dodala je da se radi na uvođenju kvalifikovanih elektronskih potpisa u klaudu, i navela da je to veoma važno.

(Telegraf Biznis/Tanjug)