Srbi žele da nedelja bude neradna, ali i da kupuju tog dana, pa čak i 1. januara. Ko je u pravu?

Dugo se već polemiše o tome da su naši kupci prilično "razmaženi" kada je reč o radnom vremenu trgovina, o čemu najbolje mogu da posvedoče gastarbajteri, kojima nije lako da se u inostranstvu naviknu na razna ograničenja

Regularno, u našoj zemlji tržni centri rade do 22 sata (ovih dana do 20 časova iz epidemioloških razloga), a isto tako, mnoge prodavnice širom Srbije uglavnom ne stavljaju ključ u bravu za taj dan - pre 20h.

Teme za vas

Naši kupci su navikli da kupe pecivo u 23 sata, da do pekare "istrče" maltene u pidžami, poruče picu, šopinguju u modnim radnjama u devet uveče i tome slično. Stranci koji posete Beograd, obično se iznenade koliko pekara imamo, uopšte prodavnica i marketa, posebno onih koji rade do kasno uveče, i vikendom.

Ova godina je po mnogo čemu bila izazovna za sve, ali naročito za trgovce, kojima je u više navrata pandemija omela regularno poslovanje i funkcionisanje. Radnje sa neesencijalnom robom primetile su pad potražnje i prodaje u celom svetu, a kada su ponovo otvorene - redovi ispred njih bili su kilometarski.

Upravo to se desilo proletos, a slična slika je obišla region i na Crni petak. Kupci iz Srbije i susedne BiH kao da su na kratko zaboravili na pandemiju i propisane mere, u želji da "dograbe" poslednji komad na sniženju. Tih dana, kupaca je manjkalo u austrijskim tržnim centrima. Mere su bile ublažene, ali nikome nije bilo do kupovine.

Zašto je ovo zanimljivo? Jedna Srbija, ali dva suprotstavljena stava, primetna čak kod, možda, istih ljudi. Kupci bi da istovremeno bude zabranjen rad nedeljom, da bude više slobodnih dana za radnike ili skraćeno radno vreme, ali da, sa druge strane, imaju mogućnost da kupuju stalno.

To "stalno" znači vikendima, do 22 časa kako je većina navikla, takođe znači i šoping 1. ili 2. januara, ili sedenje u kafićima kada je Božić i tome slično.

Naše "korona mere" - normala u svetu

Gastarbajterima s Balkana, konkretno iz Srbije, obično bude neobično kada odu preko da žive i rade, treba im vremena da se naviknu da mnoge trgovine nisu otvorene non-stop. Neke radnje ključ u bravu stavljaju već u 18 sati, ili rade dvokratno - što je čest slučaj u Španiji, zbog poštovanja sijeste (popodnevnog odmora).

Poznati nemački šoping mol Milaneo, lociran u Štutgartu, nikada ne radi nedeljom, iako je većina ljudi tada slobodna. Radnim danima i subotom otvaraju u 10h, odnosno 09:30h, a rade do 20h (regularno). Kod nas molovi takođe neće raditi 1. i 7. januara, ali neke radnje hoće.

Prodavci navode da svakako nigde "ne izlaze", pa im ne treba jutarnji oporavak posle dočeka 2021, dok sa druge strane - građanima ove godine manjka zabave, nema Ulice otvorenog srca i drugih aktivnosti. Koliko puta vam se desilo da baš 31. decembra predveče vidite gužvu u marketu i pomislite da li je moguće?

Čini se da našim ljudima "uvek nešto zafali", i nikada nismo dovoljno snabdeveni. To se, pak, ne odnosi samo na prodavnice s hranom, već i na ostale uslužne objekte, među kojima su i kafići, restorani. Ove 2020. mere su takve da vlasnici lokala - i da hoće - ne mogu da zarade kao prethodnih sezona.

Da li nam je neradna nedelja "sveta" samo u teoriji?

Neke zemlje iz regiona donele su odluku u proteklom periodu da zabrane rad poslednjeg dana u sedmici, jer je to vreme za odmor, druženje s porodicom... Među njima su Slovenija, Makedonija, Crna Gora, koja, međutim, razmišlja o tome da ponovo uvede rad nedeljom, kako bi se privreda "izvukla" iz krize.

Kod nas je u više navrata ova tema osporavana, upravo iz ekonomskih razloga, tj. ostavljena je kao otvoreno pitanje poslodavcima da sami odluče da li žele da im radnici budu uposleni i nedeljom ili ne. O tome je za Telegraf Biznis govorio i nekadašnj ministar rada, Zoran Đorđević.

Recimo u Austriji, broj sati koliko jedna radnja može da radi nedeljno ograničen je na 72, u Nemačkoj je rad nedeljom zabranjen zakonom, i on se uglavnom poštuje. Izuzeci mogu biti pekare, cvećare, trafike, pumpe, a slično je i u Sloveniji koja je u septembru 2020. donela zakon.

Tamo su od zabrane rada nedeljom i praznicima izuzeti samo objekti do 200 kvadratnih metara, na benzinskim pumpama, graničnim prelazima, lukama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama. Takođe, rad tim danima se dodatno plaća.

Srbija vs. Nemačka

- Retko kupujem nedeljom, ako mi baš nešto zafali, od esencijalnih stvari. Kupovina tog dana svakako nije neophodna, što smo shatili i tokom pandemije, kada smo svi morali da se reorganizujemo. Tada smo shvatili da smo prilično razmaženi. Ovih dana sam pokupovala uglavnom sve što mi treba za doček, mislim na hranu, baš zato da ne bih trčala u radnju 1. ili 2. januara, ako uopšte nešto bude radilo, a verujem da hoće - priča nam J.M. (30).

- U Nemačkoj, opet, zavisi od regije, ne može svako da radi kad hoće, jer postoji zakon koji se sprovodi. Nedeljom možete da kupite samo nešto u specijalizovanim marketima, kao što je Rossmann, ali su cene dosta jače nego recimo u marketu Rewe, koji ne radi nedeljom. Pumpe naravno rade, a cigarete možete da kupite preko automata, ako vam pumpa nije blizu - kaže S.K. (31) iz Štutgarta.

Dodaje da poslednjih meseci tamo ne radi nijedan kafić i restoran, već samo "brza hrana", a hranu iz uslužnih objekata moguće je poručiti, ali je ta usluga dosta skupa.

Takođe, skraćenje radnog vremena nekima je "recept" za odlaganje otpuštanja radnika. O radnoj nedelji od četiri dana naširoko se priča, a pandemija je ubrzala planove nekih zemalja da uvedu taj sistem. Umesto skraćenih radnih sati, predlog je da nedelja bude kraća za jedan radni dan.

Ostaje pitanje može li tako nešto da zaživi u Srbiji dok, sa jedne strane, imamo poslodavce koji žele profit, a sa druge strane su kupci naviknuti da im roba, bilo koje vrste, bude dostupna maltene stalno i svuda.

(Telegraf Biznis)