Šta će Srbiji toliko zlata? Hrvatska nema ni gram, mi jurimo Rusiju
Oko 96 odsto zlata se čuva u obliku zlatnih poluga, a ostala četiri procenta u obliku kovanog novca
U deviznim rezervama Srbija ima 35,65 tona zlata, potrdila je i guverner Narodne banke Srbije Jogovanka Tabaković.
Prema njenim rečima, one garantuju sigurnost državi, ali i svima koji sa državom žele da rade i navodi da su u najtežoj godini direktne strane investicije iznosile 2,9 milijardi evra.
Da će Srbija nastaviti da povećava rezerve zlata u narednom peridu najavio je nedavno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na taj način, naša zemlja ide putem drugih koji poslednjih godinu dana prilično gomilaju zlato.
Koliko pokrivamo zlatom?
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju novembra, iznosile 12,8 milijardi evra. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju novembra iznosile su 10,5 milijardi evra.
Na kraju novembra bruto devizne rezerve su bile niže za 206,6 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca. S obzirom da su devizne transakcije u novembru imale pozitivan neto efekat (ukupno 23,8 miliona evra), odnosno prilivi su bili veći od odliva, najviše zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, mesečno smanjenje deviznih rezervi je u celosti rezultat negativnog neto efekta tržišnih kretanja (ukupno - 230,4 miliona evra).
Prilivi u devizne rezerve tokom novembra po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (158,0 miliona evra) su u celosti pokrili neto odlive po osnovu deviznih obaveza države (143,7 miliona evra).
Neto prilivi po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 54,8 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju neto odlive po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (ukupno 45,3 miliona evra).
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u novembru iznosio je 558,4 miliona evra i bio je za 66,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvih jedanaest meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5.872,2 miliona evra.
U novembru, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u novembru neto kupila 115 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, a u uslovima znatno pojačane globalne neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom, neto prodala 1.620 miliona evra.
Najveće rezerve na Balkanu
Sa 35 tona zlata, Srbija je zemlja sa najvećim zlatnim rezervama u regionu, pokazuju podaci Narodne banke Srbije i Svetskog saveta za zlato.
Prema podacima NBS, naša zemlja je krajem septembra imala 32,12 tona zlata, koje vredi 1,66 milijardi evra, odnosno 1,95 milijardi dolara. A jutros je Tabakovićeva navela da se taj iznos povećao na 35 toana.
Oko 96 odsto zlata se čuva u obliku zlatnih poluga, a ostala četiri procenta u obliku kovanog novca.
Kada je reč o čuvanju zlatnih rezervi, dve trećine se čuvaju u trezoru centralne banke, a jedna trećina na računima NBS u sigurnim inostranim institucijama.
Zlatne rezerve, inače, čine 12,7 odsto naših deviznih rezervi.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato za drugi ovogodišnji kvartal, najveće rezerve zlata na Balkanu, posle Srbije ima Severna Makedonija i one su teške 6,89 tona.
Slovenija ima 3,17 tona, Bosna i Hercegovina 2,98 tona a Crna Gora 1.090 kilograma, nasleđenih od nekadašnje SFRJ. Najmanje su hrvatske zlatne rezerve, jer one zapravo i ne postoje, pošto je Hrvatska svoje zlato prodala.
(Telegraf Biznis)