Bajdеn želi da izbegne najveće ekonomske greške iz Obamine ere: Da li će mu Kongres to dozvoliti?

Pandemija je u Americi odnela 400.000 života

Američka vlada nije delovala dovoljno agresivno tokom ekonomske krize 2009. godine, pa je i ekonomski oporavak bio slabiji. Džo Bajden, kao bivši Obamin potprdsednik, iskusio je to iz prve ruke, pa će zato sada, kada nasleđuje tešku situaciju u ekonomiji zbog najveće pandemije u ovom veku, povući drastične poteze.

Teme za vas

Bajdenova pomoć Amerikancima u iznosu od 1,9 biliona dolara, pokazuje da je odlučan da izbegne greške napravljene tada. Pitanje je samo da li će Kongres da mu dozvoli.

Džejson Furman, jedan od glavnih ljudi za ekonomska pitanja u Obaminoj administraciji, seća se da su tada hteli da odobre paket pomoći u iznosu od bilion dolara, odnosno čak 25 odsto više nego što je Kongres na kraju odobrio.

- Oporavak je bio sporiji zato što paket pomoći nije bio veći - objašnjava on.

Nasprot tome, ako prođe sadašnji Bajdenov plan, SAD bi iz krize izazvane pandemijom koja je u Americi odnela 400.000 života, mogle da izađu u narednih šest meseci.

Paket pomoći obuhvata 415 milijardi dolara za podršku odgovoru na virus i distribuciju vakcina, oko 1.000 milijardi za direktne isplate američkim domaćinstvima i blizu 440 milijardi za mala i srednja preduzeća i zajednice koje su posebno teško pogođene pandemijom.

Čekovi za porodice trebalo bi da budu 1.400 dolara po osobi, pored 600 dolara po osobi koje su Amerikanci već dobili iz prošlog paketa pomoći, koji je Kongres usvojio. Dodatno osiguranje za nezaposlene takođe bi se povećalo sa 300 na 400 dolara nedeljno i produžilo do septembra.

Prema Bajdenovom planu, moratorijumi na oduzimanje kuća i iseljavanje trebalo bi da se produže do septembra i obuhvate i sredstva za plaćanje stanarine i pomoć u plaćanju komunalija.

Bajden je takođe pozvao Kongres da podigne minimalnu cenu rada na 15 dolara na sat, a paket bi trebalo da obuhvati i pomoć za borbu protiv gladi.

Cilj je da se pomogne građanima, posebno onima čiji je opstanak ugrožen zbog toga što je pandemija urušila sektore u kojima su zaposleni, kao što su restorani, hoteli, aviokompanije i kruzeri.

Zato Bajden predlaže da se potroši mnogo i na samo zdravstvo, ubrzavanjem vakcinacije, poboljšavanje testiranja i održavanjem škola u radu.

- Jedna od lekcija iz 2009. godine je bio argument da treba krenuti lagano sa davanjem pomoći, pa dodavati ukoliko se ispostavi da je potrebno, ukoliko se ekonomija ne oporavi kako je očekivano - kaže Austan Gulsbi, bivši Obamin ekonomski savetnik.

Bajden je tada biotamo, pa se stručnjaci nadaju da ovaj scenario neće biti ponovljen. Ipak, njegov plan naći će se pred Kongresom, pa pojedinistručnjaci smatraju da će se nakon ove instance količina novca namenjena pomoći ekonomiji smanjiti na 750 milijardi dolara.

(Telegraf Biznis)