Zašto hranu u tržnim centrima u plastičnom tanjiru plaćamo kao restoransku?

Bilo da je reč o kuvanom jelu ili hamburgerima i picama - sva hrana koja se prodaje u tržnim centrima tretira se kao "brza", a cene obroka skaču sve više

Sigurno ste primetili da cene obroka u restoranima, lociranim u tržnim centrima Srbije, više nisu iste. Svakako da rast cena nije prisutan samo tu, ali je nekako uočljiviji.

Teme za vas

Uglavnom je reč o istim tipovima objekata u svakom molu: kineska hrana, domaća kuhinja, pice, hamburgeri i tome slično. Dakle, za svakoga nešto. Ipak, koliko god da je izbor raznolik - sva ta hrana se tretira kao "obrok s nogu".

Tu reputaciju ne menja ni činjenica da imate prostor za obedovanje, jer je reč o samousluzi (u smislu da nema konobara), plastičnom priboru za jelo i odlaganju hrane u zasebne kante.

Takođe, treba imati u vidu ambijent: to nije klasičan restoran, i ne može se tretirati tako ni u kontekstu cena. Izuzetak je jedan brend, poznat po ćevapima, koji u tržnom centru ima dve opcije: restoransku uslugu i onu sa "šaltera". Postoje minimalne razlike u ceni.

Ali, ako se osvrnemo na period od pre nekoliko godina, primetićemo da su klasične kineske nudle, na primer, poskupele do 40 odsto u ovakvom tipu restorana. Nekada su koštale 210, a sada 290 dinara.

Isto tako, mala porcija kineske hrane košta oko 500 dinara, a velika skoro 600 dinara, što nije jeftino za ovaj tip usluge: plastični tanjir i pribor, koji se često lomi prilikom obedovanja.

- Izbegavam da jedem u tržnim centrima, jer mislim da "deru". Nebrojano puta sam slomila plastičnu viljušku tokom jela, dok je meso gotovo nemoguće seći plastičnim nožem. Ne sviđa mi se ni to "kuvanje na veliko", ne znamo koliko hrana stoji u kazanima, uvek je bučno, i smatram da cene nisu u skladu sa kvalitetom usluge - kaže nam L. B. (36) iz Beograda.

Ali, nije problem samo u kineskoj hrani. Sve cene su generalno visoke, bez obzira na cenu zakupa. Promet je svakako ogroman, ali marketing u svemu ima udela. Firme to znaju i mogu da "naplate glad i žeđ" kupaca, nakon višesatnog obilaženja radnji.

Treba imati u vidu da klasična restoranska usluga s pravom (treba da) košta više. U cenu kompletne usluge ulaze: hrana, atmosfera, usluga konobara, pribor za višekratnu upotrebu koji kasnije treba oprati i sortirati, obroci koji se spremaju po narudžbini, angažovanje vrhunskih šefova kuhinja itd.

- Nedavno sam bila s porodicom u jednom italijanskom restoranu, u širem centru grada. Usluga je vrhunska, porcije ogromne, bilo nas je četvoro. Rižoto s lignjama u sipinom mastilu, velika pica, tri čaše crnog vina i sok od ceđene pomorandže koštali su nas oko 2.500 dinara, a možemo reći da smo jeli mnogo i kvalitetno - dodaje naša čitateljka.

Da li imate isti utisak, kakva su vaša iskustva?

(Telegraf Biznis/B.Đ.)