Hrvatima EU preti da uzme novac za penale: Kako stoji Srbija, i zašto plaćamo taj ceh?

Samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Srbija isplatila više od jedne milijarde evra, odnosno preko 120 milijardi dinara

Hrvati su imali rok da završe prugu do 2020. godine, a HŽ je to odložio na još dve. Sada se brinu da će EU da im odzme novac na ime penala za deonicu Dugo Selo-Križevci, koji je EU i sufinansirala.

Teme za vas

A ne dešava se to samo njima. I Srbija je ranije bila pred situacijom da joj prete ogromni penali. Kako do toga dolazi?

Na primeru Hrvatske, završetak najvećeg železničkog infrastrukturnog objekta pruge Dugo Selo - Križevci ponovo je prolongiran, i to za pune dve godine.

Kako piše Jutarnji list, hrvatski konzorcijum čine Dalekovod, DIV i Zagreb Montaža HŽ Infrastrukturi uputio je nedavno novi plan izvršenja radova u kojem se navodi da bi se radovi trebalo da se završe u leto 2023. godine, tri i po godine nakon ugovorom predviđenog roka za završetak.

I 2023. je optimističan rok?

Hrvatski konzorcijum već je dva puta prolongirao rok završetka radova. Prvi rok je bio početkom 2020. godine. Kada taj rok nije mogao ispoštovati, konzorcijum je od HŽ Infrastrukture zatražio produžetak za 700 dana i oko 60 miliona kuna naknade zbog prolongiranja roka.

Međutim, sugovornici lista povezani s projektom nisu preveliki optimisti kad je reč o završetku projekta do novog predviđenog roka. Prema njihovim rečima, kako bi se dostigao novi rok i dovršili radovi, konzorcijum bi u kratkom vremenskom roku morao da angažuje veliki broj inženjera te da u projekat uloži velika finansijska sredstva, a oni nisu sigurni da je konzorcijum to u mogućnosti. Ako novi rok ne bude ispoštovan, Hrvatskoj preti i opasnost da Evropska komisija zatraži povrat sredstava uloženih u projekat.

Vridnost ugovora je 1,5 milijardi kuna, a Evropska unija finansira ga sa 85 posto, odnosno sa 1,272 milijarde kuna. Evropska komisija zahteva da se ova deonica završi do kraja 2023, u protivnom će Hrvatska morati da vrati neutrošena sredstava i projekat dovršiti sama. Takvim razvojem događaja ugrožava se i strateški državni projekat gradnje pruge od granice s Mađarskom do luke Rijeka.

Šta mi u Srbiji tačno plaćamo i zašto?

Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, objavio je Fiskalni savet. Samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Srbija isplatila je više od jedne milijarde evra, odnosno preko 120 milijardi dinara.

Ta institucija podseća da su isplate po ovom osnovu na kraju 2010. godine iznosile svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na oko 23 milijardi dinara, što je podatak za 2020. godinu.

Najveći deo ovih troškova zapravo su odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora, odnosno izgubljene arbitraže. Tu su potom, penali za neiskorišćene kredite, a onda i kazne samih ministara koje plaćaju opet poreski obveznici.

Glavni razlozi zašto toliko gubimo sporove su, kako smatraju domaći ekonomisti, razlika u pristupu naših i međunarodnih stručnjaka, odnosno nepozavanje tih praksi i odlučivanje da se, umesto da se reši jeftinije, problem odnese na spor.

- Trebalo bi u startu razmisliti da li da odmah platimo kaznu zbog ugovora koji nije dobar, ili da se sporimo. Mi međutim, odmah krenemo u sporenje, pa plaćamo arbitražu, troškove... Bilo bi dobro da znamo šta je tačno koji iznos u ovoj ukupnoj cifri pa da nešto i naučimo - rekao je ranije  za Telegraf Biznis ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Neki sporovi stari po deceniju, dve

Sporovi koji nas terete su stari i po deceniju, dve. Jedan od takvih je na primer izgubljena arbitraža za auto-put Horgoš - Požega.

Srbija je izgubila spor i sa kompanijom ICN bivšeg premijera Milana Panića koji se žalio zato što mu je svojevremeno oduzeto vlasništvo u fabrici lekova Galenika, ali i sa kompanijom Imidžstar zbog afere Satelit i sa privrednikom Srbom Iićem koji je kupio beogradski Putnik.

Oko RTB Bora je vođeno nekoliko arbitraža, vetroparkova, svaki treći ugvovor u privatizaciji je išao na sud.

(Telegraf Biznis)