Ceo jedan auto-put smo skrckali u penale: Evo na šta sve Srbija daje skoro 200 miliona evra u 2020.

U budžetu za 2020. godinu izdvojeno je za kazne i penale 22 milijarde dinara ili skoro 200 miliona evra.

Kako je i sam ministar finansija rekao braneći predlog budžeta, taj novac će biti odvojen za penale i kazne, to jest za sporove koje je izgubila država Srbija i obaveze iz 2007, 2008, 2009. i 2010. godine, zbog neodgovornih ugovora.

Činjenica je međutim, da se cifra iz godine i godinu povećava, a mi tako godišnje gubimo jedan auto-put, ili sredstva kojima bi se mnoge porodice mogle izvući iz siromaštva.

Šta mi to tačno plaćamo i zašto?

Foto: Pixabay

Najveći deo ovih troškova zapravo su odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora, odnosno izgubljene arbitraže. Tu su potom, penali za neiskorišćene kredite, a onda i kazne samih ministara koje plaćaju opet poreski obveznici.

Glavni razlozi zašto toliko gubimo sporove su, kako smatraju domaći ekonomisti, razlika u pristupu naših i međunarodnih stručnjaka, odnosno nepozavanje tih praksi i odlučivanje da se, umesto da se reši jeftinije, problem odnese na spor.

- Trebalo bi u startu razmisliti da li da odmah platimo kaznu zbog ugovora koji nije dobar, ili da se sporimo. Mi međutim, odmah krenemo u sporenje, pa plaćamo arbitražu, troškove... Bilo bi dobro da znamo šta je tačno koji iznos u ovoj ukupnoj cifri pa da nešto i naučimo - rekao je za Telegraf Biznis ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Problem svih naših vlada je što često gubi sporove

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Prema njegovim rečima, trebalo bi obratiti pažnju na to ko je šta ugovarao, da li je tako moralo biti, a ne da, kao i uvek, olako prođe.

- Ogroman auto-put ćemo platiti na ovaj način. Utrošićemo ogroman novac koji vredi toliko da se može najniži sloj sirotinje izvući iz siromaštva, bar za jednu godinu - dodaje on.

Problem, ove, ali i prethodnih vlada je što često gubi sporove, kaže za naš portal ekonomista Ljubodrag Savić.

Kako navodi, sa jedne strane su izverzirani, surovi profesionalnci, visokoobrazovani, a sa naše, iako možda pravnici, uglavnom budu oni koji nisu imali mnogo iskustva u vođenju međunarodnih ugovora.

- Zapanjio sam se na primer, kada sam gledao ugovor o "Beogradu na vodi", na koliko je to strana i koliko detaljno napisano. Stranci zapišu sve. Možda to neki naši ne razumeju najbolje, ili ne obraćaju pažnju, ali to je glavna razlika, u pristupu. Ponekad, imam utisak da se pojedini ugovori namerno prave sa začkoljicama, jer svi elementi moraju da se ispoštuju, i nekima je to postao i biznis - kamate vam budu više nego vrednosti ugovora- objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, dobro je što je sada ova cifra stavljena transparentno u budžet, a ne da se plaća iz budžetskih rezervi. Građani, ističe, treba da znaju da su sredstva za to rezervisana.

Naši stručnjaci ne poznaju ugovore kao stranci

Foto-ilustracija: Profimedia/Panthermedia

Da je dosta do znanja i iskustva, saglasan je i Kovačević.

- Mi prvo ne pripremimo dobro projekat, drugo, kada je već došlo do spora, ne rešimo jeftinije nego idemo na najskuplji način, a to je spor. Imamo onda i troškove spora i naknade. Ako neko napravi ugovor da može da stavi glinu umesto kamena, to je završena stvar - kaže Kovačević.

- Jednostavno, naši stručnjaci često nisu na nivou, nisu osposobljeni, nemaju iskustva za razliku od stranaca koji su učestvovali u više arbitraža i znaju šta hoće. Naravno, kasnije imaju procenat od toga, a ovde ljudi kada zastupaju državni kapital, možda ne otvore četvore oči. Trebalo bi tu da poradimo, na njihovoj obuci ili da češće angažujemo međunarodne savetnike - dodaje Savić

Kovaćević se nadovezuje i da je velika uloga, kada je reč o sporovima, uloga pravobranilaštva.

- Pravobranilaštvo bi trebalo da odbrani državu, a ono sve odobrava -

Plaćamo kazne za kredite koje nam daju, a ne iskoristimo ih

Osim arbitraža i kamate spadaju u kazne. Odnosno uzeti krediti koji se ne koriste. Preciznije, nerealizovani projekti.

Odnose se i na kreditna sredstva koja su odobrena, a koje mi nismo povukli. Kreditori plaćaju rezervizaciju, jer da novac nije uzela Srbija nego drugi bi imao dobit.

- Figuriralo se podacima da je državi u jednom trenutku odobreno više od 5 milijardi raznih sredstava, a povučeno je samo 1, 5 milijarde. Dakle, mi smo plaćali penale za 3 milijarde nepovučenih sredstava. To su neverovatne situacije, nenormalne i vreme bi bilo da završimo sa tim - kaže Savić.

Neki sporovi stari po deceniju, dve

Sporovi koji nas terete su stari i po deceniju, dve. Jedan od takvih je na primer izgubljena arbitraža za auto-put Horgoš - Požega.

Srbija je izgubila spor i sa kompanijom ICN bivšeg premijera Milana Panića koji se žalio zato što mu je svojevremeno oduzeto vlasništvo u fabrici lekova Galenika, ali i sa kompanijom Imidžstar zbog afere Satelit i sa privrednikom Srbom Iićem koji je kupio beogradski Putnik.

- Nisam odavno učestvovao u arbitražama, ali kao ekspert samo bio kada smo se sudili i protiv Galenike, Putnik, Srbija turs, Mobtel, Parking servis. Ne znam da li smo uopšte neku arbitražu dobili - navodi Kovačević.

Oko RTB Bora je vođeno nekoliko arbitraža, vetroparkova, svaki treći ugvovor u privatizaciji je išao na sud.

- Samo za Galeniku je vrednost spora, u ono vreme bila više od 400 miliona evra - podseća Savić.

U budžetu za 2020. odvojena su sredstva i za obeštećenje Energo-Zelene, odnosno investitora iz Belgije koji su u Inđiji izgradili fabriku, a potom je zatvorili.

Spisak se tu ne završava...

(Vesna Bjelić)