Simbol stradanja jedne ere: "Moja akcija BIP-a vredela je 10 evra, sad nas niko ništa ne pita"

Sa BIP-om se prodaje i 12 registrovanih žigova u Srbiji

Pivarska industrija u Srbiji ostala je bez mnogih imena. Naprosto, "popilo" ih je vreme.  Iako se danas ovaj biznis oporavlja i donosi neke nove zvezde, poput zanatskih pivara, žal za BIP-om mnogi osećaju.

Teme za vas

Beogradska industrija piva (BIP) u stečaju, čija je vrednost procenjena na 4,17 milijardi dinara, opet je ponuđena na prodaju kao pravno lice metodom javnog prikupljanja ponuda, objavila je  Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Najvažnija imovina BIP-a u Beogradu su proizvodni kompleks u Ulici Vojvode Radomira Putnika u Beogradu, lokacija kod Mostara, čija je ukupna realna površina veća od 26,7 hiljada kvadratnih metara, i fabrika sokova na Zrenjaninskom putu koja je na više od 11,8 hiljada m2.

U prodajnom paketu su Fabrika piva i slada Čačak, poslovni objekti u Obrenovcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru, prodajni centar u Kragujevcu i stan u Budvi.

Sa BIP-om se prodaje i 12 registrovanih žigova u Srbiji, među kojima su Bg svetlo i tamno pivo, i ruski kvas, kao i tri međunarodna žiga. Kao važna imovina BIP-a navedena su i sporna prava na sirćetani u Beogradu, kao i oprema u proizvodnim pogonima u Beogradu i Čačku.

Krajnji rok za dostavljanje ponuda za kupovinu BIP-a u stečaju je 16. avgust.

Beogradska industrija piva je u stečaju od 2016. godine. Tri godine kasnije je šokirala vest da se Makedonac povlači iz BIP-a i ostavlja 150 radnika u proizvodnji bez posla. 

Umesto da ispuni obećanje i oporavi fabriku on je iznenada napustio pogone. Opet, negde u celoj priči, ostali su nepomenuti mali akcionari, čiji se glas sve manje čuje, ali kojih nema malo. 

Oni se, naime još nadaju da nisu sve izgubili.

- Imam 1.800 akcija, ali ne znam da li one nešto više znače - ispričao je za naš portal V.N. (85) koji je u BIP-u proveo skoro deset godina, a posredno, radio za ovu kompaniju više od četiri decenije.

Prema njegovim rečima, nije jasno da li je istina da su neki od malih akcionara uspeli nešto da naplate jer se pročulo da je nekim određena svota i isplaćivana.

Pre devet godina, kaže, njegova akcija je vredela oko deset evra, a neki su je prodavali i za pet. Išao je na proteste dok je mogao, više kaže, nema ni smisla ni snage za to. O njihovom interesu, kaže nam, vodi sada računa udruženje malih akcionara, ali od nekadašnjeg skupa u prostorima kao što je Sava Centar, sve se svelo na sastanak u lokalanoj kafani.

Propast jedne ere

Nažalost, verovatno se priča tu i završava. Pokazalo se da su mali akcionari "slepi putnici" u korporacijama i da dele rezultate koji uglavnom zavise od postupanja vlasnika kontrolnog paketa akcija ili dominantnog akcionara. Opširnije u našem posebnom tekstu. 

Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka. Prva komercijalna proizvodnja, tada sve traženijeg, alkoholnog osvežavajućeg pića počeo je davno Ignjat Vajfert. Danas, ta industrija zapošljava preko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Oni koji tek ulaze u ovaj biznis često se pitaju kojoj pivarskoj grani bi Srbija trebalo da se okrene i da li će li transformacija beogradskih pivara ostaviti gorak ukus u ustima? Na to nas je opomenuo upravo propast Beogradske industrije piva, kao simbol stradanja jedne ere, i toga koliko gladni div može odjednom da pojede, ukoliko ga godinama ničim ne hranite osim socijalnim mirom.

Kod nas je pivarska industrija proteklih godina bila u krizi, jer su nestale brojne pivare. No, neko voli taj gorak ukus, a akvizije dokazuju da je pivarstvo opet u trendu i da je to dobar biznis - privatizovana je i Niška pivara, a ovde godine nove vlasnike imaju "Valjevska" i Jagodinska pivara.

Smanjiti namete na pivo

Tradicionalno Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu. Podaci pokazuju da dugi niz godina izvezemo i preko 1 mil hektolitara piva, a prosečno uvezemo oko četvrtinu te količine ili oko 250.000 hektolitara.

Izvozimo u zemlje bivše SFRJ republike, a uvozimo iz Evropske unije. U toj računici, najzastupljenije pivare u izvozu u 2018. godini su Carlsberg Srbija, Apatinska pivara i Hajneken Srbija.

U 2018. godini izvezli smo piva u količini od 1.332.234 hektolitara što je 43,3 mil evra i povećanje vrednosno od 15,7%, takođe uvoz u istom periodu iznosio je 343.968 hl, što je 14,2 mil evra ili vrednosno povećanje od 26,8%.

- Proizvođači piva u našoj državi već godinama usled pada proizvodnje u odnosu na raniji period, mogućnosti veće proizvodnje usled instalisanih kapaciteta, pada kupovne moći stanovništva, insistiraju na smanjenje fiskalnih nameta na pivo - kažu za Telegraf Biznis u Udruženju za prehrambenu industriju.

Ono na čemu insistira Grupacija proizvođača piva zapravo je promena metoda obračuna akciza na pivo. Od ukupne cene piva na tržištu više od 35 % pripada akcizi odnosno ide u budžet Republike Srbije, što je najviše u regionu.

(Telegraf Biznis/V.B.)