Regularno niska cena ili skup proizvod na akciji: Kako sniženje utiče na naš mozak?
Transformacija prodaje krenula je pre 20-ak godina, i više se ne podrazumeva da sve kupujete po punoj ceni
Zamislite situaciju: gledate da kupite patike/jaknu/tašnu, želite da uložite novac, ali ne previše. Logično, idealno bi bilo da je proizvod snižen. I nailazite na baš takav, kao i na artikal sličnog kvaliteta, koji košta manje ali nije snižen, tačnije, nema oznaku na kojoj piše 20%, 30% ili 5o%. Koji birate?
Čudno je to kako funkcioniše ljudski mozak. Najpre, obično u startu pomislimo da je ono skuplje - ujedno i kvalitetnije, a onda, draže nam je da kupimo proizvod koji je snižen nego onaj koji nije, pa makar ovaj drugi bio i jeftiniji sa punom cenom.
Sniženja su uglavnom sezonska, izuzev nekih situacija kada, na primer, za isti model patika ne važi ista cena ako je jedan par bele, a drugi crne boje, a promovišu se tokom jeseni/zime. Onim svetlijim obično bude "oborena" cena jer se vezuju za dane leta.
Kada ste u kupovini, naš savet je da pre svega dobro obratite pažnju na neke od trikova koje trgovci koriste, kako ne biste bili prevareni.
Vezano za akcije i popuste, verovatno ste u poslednje vreme primetili omanje rafove na kojima stoji istaknuto "poslednji komadi". Pali se lampica, pretpostavljate da je cena ekstra snižena i posežete za stvarima koje, inače, možda ne biste ni pogledali.
U moru polica i rafova, posebno u velikim modnim radnjama, trgovci su našli način kako da sortiraju robu tako da je najbrže i najlakše moguće primetite. Bez obzira što je poslednjim komadima cena dosta snižena u odnosu na regularnu, trgovcu su svakako na dobitku.
Mark Elvud, novinar, jednom prilikom je rekao: "Vi ste bud**a ako ikada nešto platite po punoj ceni, jer sve nekada bude sniženo". Dakle, sve što treba je da sačekate. Doduše, takvi artikli uglavnom brzo budu rasprodati, izuzev nekih veličina kao što je "xs" ili broj ženskih cipela 36/37.
Početkom 2000-ih godina trgovci na malo prodavali su između 15 i 20 procenata svog inventara tokom nekog oblika promocije, a onda je desetak godina od tada - procenat porastao na 40 i 45 odsto i nastavio je da raste.
Dakle, nalazimo se u vremenu kada je prodaja ove vrste normalnija od one kada proizvodi imaju pune cene. Pritom, stručnjaci kažu da kupcima nekada nije potreban veći popust od 10 ili 20 odsto da bi došlo do reakcije u mozgu.
Oči vam "zasvetle" kada vidite oznaku sa 50 odsto popusta, zar ne? Ipak, ono što zapravo "svetli" je vaš mozak.
Prema Elvudovim rečima, "mi smo hemijski programirani da odgovorimo na prodaju; postoje hormoni u našem mozgu koji se aktiviraju kada vidimo rasprodaju".
- Hemikalija koja pokreće tu reakciju je jedna od najvećih hemijskih nagrada koju imamo. Što više učinite da se neko oseća dobro zbog prodaje, više će se i vratiti - kaže novinar iz Engleske koji dugo živi u Americi.
Dakle, trgovci pokušavaju da izazovu odgovor dopamina? "Tačno tako", konstatovao je Elvud.
I da ne bude zabune, svi vole popuste, pa i oni koji mogu da priušte mnogo toga po punoj ceni. Osim toga, kupci "padaju" na poklon vaučere, klub kartice, programe poverenja, plaćanje na rate, akcije "2 + 1 gratis" itd.
(Telegraf Biznis)