Povećan budžet za subvencije, otkrivamo ko su Srbi koji kupuju hibridne "tojote"
Najviše ovakvih automobila je otišlo u najveće gradove - Beograd, Novi Sad, Niš
Građani Srbije su ove godine kupili više od 500 ekoloških vozila, odnosno toliko je doneto rešenja o odobravanju subvencija, saznaje naš portal.
Reč je o ukupnom broju podnetih zahteva za pravna i fizička lica. Dalje, kako saznajemo, povećan je budžet za subvencije ove vrste jer interesovanje raste.
Dodatno, Srbija može i ima potencijala da proizvodi baterije za električne automobile. O tome se često govori u poslednje vreme kada se pomene i priča o litijumu u Srbiji. Iako je još to na dugom štapu, proveravali smo u resornom ministarstvu šta je promenila subvencija i koliko su građani Srbije zainteresovani za ovu vrstu vozila?
Od početka primene Uredbe, odnosno od prvog januara 2020. godine, subvencionisana je kupovina 242 električna i hibridna vozila, potvrdili su za Telegraf Biznis u Ministarstvu za zaštitu životne srednine.
Subvenciju je dobilo 108 fizičkih i pravnih lica za 108 vozila.
Tokom ove godine, ineresovanje je veće, pa je pristiglo 435 zahteva, a pravo na subvenciju ostvariće 374 fizičkih i pravnih lica za 514 vozila.
- Građani uglavnom podnose zahtev za jedno vozilo, dok kompanije često podnose zahteve za više vozila tako da su fizička lica dobila ili su u postupku dobijanja subvencija za 232 vozila, dok će kompanije dobiti subvencije za 282 vozila - preciziraju nam.
Kako nam napominju, Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih električnih i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridna vozila): izmenjena je u članu 4.
To znači da za vozila vrste M1 (putničko vozilo koje ima najviše 9 mesta za sedenje) i N1 (teretno vozilo čija masa ne prelazi 3,5 tona) koja pokreće hibridni pogon koji uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima električni pogon uvedena i specificirana i vrsta obračuna po WLTP metodologiji (WLTP – ponderisana kombinovana vrednost), za koji se odobrana 3.500 evra u dinarima, po srednjem kursu NBS, na dan uplate;
Za vozila vrste M1 i N1 koja pokreće hibridni pogon koji uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima barem jedan električni motor i može da se bez aktiviranja motora sa unutrašnjim sagorevanjem određeno vreme samostalno kreće isključivo na električni pogon, pri čemu se proizvodnja električne energije za dopunu baterija obavlja unutar samog vozila, izmenjena je visina dozvoljenih emisija CO2 sa dosadašnjih 100 g/km na maksimalno dozvoljenih 140 g/km obračunatim po WLTP metodologiji (WLTP – kombinovana vrednost), za koje se odobrava 2.500 evra u dinarima, po srednjem kursu NBS, na dan uplate.
Inače, naši građani najviše traže hibride, sa stimulacijom od 2. 500 evra. Tako, najviše subvencija je podeljeno za hibridna vozila marke „Toyota“, oko 80 odsto.
Najviše ovakvih automobila je otišlo u najveće gradove - Beograd, Novi Sad, Niš, potvrđeno nam je.
Prema našim informacijama, prijem zahteva za subvencionisanu kupovinu električnih i hibridnih vozila za 2022. godinu počeće nakon što bude doneta nova Uredba o subvencionisanju koju donosi Vlada Republike Srbije.
Prvi put je uvedena kupovina takvih vozila putem subvencija, a to je jedna od mera koju sprovodi Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Reč je o subvencionisanju kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutršanjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon).
Na taj način neposredno se podstiče korošćenje ekološki prohvatljivog vida transporta, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, i u cilju unaprđenja kvaliteta životne sredine.
Jedna od mera je i zelena obveznica:
- Ekologija je jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije i prva smo zemlja u regionu koja je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala zelene evroobveznice i time obezbedila finansiranje ekoloških projekata po veoma povoljnim uslovima - navode.
Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača, a u planu je da Srbija zabrani uvoz najlošijih automobila koji stižu na naše tržište a uglavnom završe u Beogradu.
(Telegraf Biznis)