Ljudska prava u digitalnom dobu: Ko ih poštuje, kako ih kompanije tumače i kako mi da se štitimo?

"Kao male su nas učili da ne pričamo sa nepoznatim ljudima i da im ne govorimo stvari iz ličnog života", rekao je jedan od učesnika. Šta se desilo sa ljudima da sve ove informacije poveravaju internetu?

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Color Media Communications organizovalo je hibridnu konferenciju u Palati Srbije na temu Ljudska prava u digitalnom dobu.

Na početku je organizator konferencije Robert Čoban istakao da je ova tema veoma važna i da poslednjih godinu dana postala mnogo vidljivija kao i da treba još više na nju ukazivati.

Teme za vas

Konferenciju je otvorila Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog rečima da ljudska prava u realnom životu imaju pravosuđe, medije i institucije koji se brinu se ljudskim pravima.

"Kada ste pristupili internetu ta prava branite sami", navela je ona.

"Jedan od ishoda ove konferencije je šta mi možemo u realnom svetu da uradimo na internetu u bici za digitalni prostor da bismo dokazali svima koji smatraju da internet postoji da oni organizuju rulju koja će progoniti neke ljude zbog njihovog svojstva ili za kampanje za širenje lažnih vesti da postoji granica ljudskih prava koja se ne sme preći samo zato što je neko korisnik interneta - zaključila je Čomić.

Mir ne može opstati ukoliko se ne održava i u njega se mora ulagati svaki dan što je i jedan od ciljeva Ujedinjenih nacija istakla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji.

“Razvoj digitalnih tehnologija se pokazao kao globalni problem koji ugrožava ljudska prava. Ne možemo ignorisati tamnu stranu koja uzima sve veći mah. Već sada znamo će tenzije i konflikti, kao što je već i sada slučaj, biti rezultat aktivnosti u onlajn sferi, pre svega zbog širenja dezinformacija, govora mržnje i pretnji” - navela je Žakob.

U nedostatku globalne regulacije digitalnog sveta, većina kompanija ima svoj sistem samoregulacije i donose individualne odluke o najbitnijim pitanjima, kao što su stepen zaštite podataka dostupnih onlajn, širenje dezinformacija i govora mržnje što kao rezultat ima da se mnogo više pažnje posvećuje pronalasku načina da se postave norme i pravila koja će ograničavati njihovo delovanje - dodala je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Moderne tehnologije stvaraju nove izazove za ono što zovemo univerzalnim ljudskim pravima, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

“Mi kao institucija za zaštitu ravnopravnosti, a generalno i Republika Srbija u celini, pratimo, ponegde i prednjačimo u pogledu funkcionisanja mehanizama zaštite kada se zahtevaju vrlo ozbiljne kompetencije i znanja da biste mogli da odgovorite ovako velikom izazovu” - istakla je Janković..

"Sjaj i beda uticaja na društvenim mrežama"

U prvom panelu "The Dark Side of the Moon – Sjaj i beda uticaja na društvenim mrežama" govorili su Nina Mitić, pomoćnica ministarke, Sektor za antidiskriminacionu politiku i rodnu ravnopravnost ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Emina Beković, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Jelena Radović, sociološkinja i marketing ekspert, Dragan Tanasković, ekspert za bezbednost informacionih tehnologija i prof. dr Goran Kunjadić, specijalista za sajber bezbednost. Moderirala je Katarina Jonev, stručnjak za sajber bezbednost.

“Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o diskriminaciji sem osnovnih definicija koje se tiču diskriminacije i unapređenja ljudskih prava, sadrže i dva nova pojma, rodno i polno uznemiravanje što je izuzetno važno jer statistički gledano žene i devojčice su ugroženije na internetu nego muškarci i dečaci i jako je važno zaštititi žene i devojčice posebno

kada su nasilje i negativni komentari usmereni na fizička svojstva. Takođe su u Zakonu i mere protiv seksualnog uznemiravanja, raznih oblika diskriminacije i sve se to tiče i digitalnog nasilja.”- istakla je Mitić.

“Jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi primanjem prijava digitalnog nasilja i prosleđivanjem tih prijava pre svega ministarstvu unutrašnjih poslova, konkretno odeljenju za visokotehnološki kriminal. Povezani smo i sa tužilaštvom, takođe odeljenje za visokotehnološki kriminal. Povezani smo sa svim centrima za socijalni rad i domovima zdravlja u Srbiji i naravno i sa ministarstvom prosvete. Nas može da pozove i roditelj i nastavnik i građanin i naravno deca da se posavetuju, dobiju informaciju ili prijave slučaj. Mi u zavisnosti o čemu se radi direktno prosleđujemo ovim institucijama” - objasnila je Beković.

Panelisti su vrlo odlučno stali u odbranu svojih prava i istakli da teška pitanja se moraju otvarati i da sve kreće od nas, od običnih ljudi, jer nažalost ne uživaju svi prava koja su im zagarantovana i moramo se svi zajedno boriti i izboriti da svi, a posebno generacije koje tek postaju aktivne na internetu mogu da prepoznaju svako opasno delovanje i pravovremeno odreaguju a da će celo društvo pružiti beskopromisnu podršku.

(Telegraf Biznis)