Uživo Konferencija "Adaptacija na klimatske promene - Igraj za vodu": Rešenja za otpornost i saradnju u Srbiji

Danas se održava konfrencija "Adaptaciјa na klimatske promene - Igraј za vodu", u organizaciji "Srbijavode", posvećena savremenim izazovima i rešenjima u oblasti upravljanja vodama i prilagođavanja klimatskim promenama.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je ovom prilikom za Telegraf Biznis skrenula pažnju na značaj ove teme.

- Izuzetan dan, izuzetno važna konferencija posvećena najvažnijoj temi 21. veka pod sloganom 'Igraj za vodu', simbolično u Playground EXPO-a, gde 2027. godine dolazi preko 130 delegacija, a dodatno u junu 2027. godine Srbija je domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine gde ćemo imati najveću do sada priliku da okupimo najviše zvaničnika i u tim delegacijama iz oblasti životne sredine i da im priredimo dodatno mogućnost da vide šta je Srbija uradila, šta planira da uradi i šta zajednički možemo da radimo - rekla je Pavkov.

Celu izjavu ministarke Sare Pavkov pročitajte OVDE.

Danas se održava konfrencija "Adaptaciјa na klimatske promene - Igraј za vodu", u organizaciji "Srbijavode", posvećena savremenim izazovima i rešenjima u oblasti upravljanja vodama i prilagođavanja klimatskim promenama.

Tokom konferencije, Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, je istakao da je Sektor za vanredne situacije, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Vlade Srbije, značajno je unapredio svoje kapacitete u poslednjih nekoliko godina kako bi adekvatno odgovorio na sve izazovnije prilike na terenu. Uprkos modernizaciji i većem broju spasilaca, statistika pokazuje da prirodni fenomeni postaju sve ekstremniji i učestaliji.

Celu izjavu Luke Čaušića za Telegraf Biznis pričitajte OVDE.

Preduzeće "Srbijavode" je danas organizovalo konfrenciju "Adaptaciјa na klimatske promene - Igraј za vodu", posvećenu savremenim izazovima i rešenjima u oblasti upravljanja vodama i prilagođavanja klimatskim promenama.

Ovim povodom direktor "Srbijavoda" je istakao da osnovni izazovi sa kojima se Srbija susreće, i koji će je u budućnosti često doticati, jesu bujične i urbane poplave. Poručio je da je jedini odgovor na ove pojave rad, naglasivši da samo zajedničkim delovanjem država može ići ka sigurnijem i bezbednijem životu.

Celu izjavu Gorana Puzovića za Telegraf Biznis pročitajte OVDE.

Više o panelima možete pročitati OVDE.

Potom, usledila su institucionalna obraćanja predstavnika najviših državnih i međunarodnih institucija:

• Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine
• Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji
• Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije

Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine je istakla veliko zadovoljstvo jer prisustvuje baš ovakvoj konferenciji.

- Posebno mi je drago što sam danas ovde, i to u istom sakou koji sam nosila prilikom posete zaštićenom području – to je definitivan znak održivosti, ako ničeg drugog. Ovim današnjim događajem pokazujemo da samo zajedničkim radom i saradnjom na svim nivoima možemo adekvatno odgovoriti na klimatske izazove i posledice koje ove promene donose.

Nismo slučajno danas ovde, u 'EXPO Playground-u'. Srbija će 2027. godine ugostiti ceo svet, a zaštita životne sredine biće u samom centru globalnih dešavanja, zahvaljujući potvrdi koju smo dobili – da je Srbija domaćin i Svetskog dana zaštite životne sredine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Ovaj događaj održaće se u godini EXPO-a 2027 u Beogradu, kada će Srbija biti u samom centru pažnje svetske javnosti i mesto susreta svetskih lidera. To nam pruža priliku da o zaštiti životne sredine razgovaramo na najvišem nivou, pokazujući da Srbija ima kapacitet, znanje i odgovornost da aktivno učestvuje u rešavanju najvažnijih globalnih izazova.

U vremenu kada klimatske promene donose sve izraženije ekstremne vremenske pojave, poput suša i poplava, adekvatan odgovor na njih i odgovorno upravljanje vodnim resursima postaju jedan od najvažnijih zadataka, ali i preduslov za dugoročno održivo postojanje i razvoj. Upravo zbog toga, zaštita voda je jedan od prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine, što je obuhvaćeno i Nacionalnom strategijom 'Srbija 2030'. Po prvi put smo započeli važne projekte u cilju zaštite voda, a samo u protekla tri meseca krenuli smo sa realizacijom čak sedam takvih projekata.

Vode su naš ključni saveznik u borbi za ublažavanje posledica klimatskih promena i upravo zato posebnu pažnju posvećujemo očuvanju i unapređenju vodnih resursa. Posledice ovih promena ne potvrđuju samo naučni podaci – svi ih osećamo. U poslednjih pet godina, u odnosu na referentni period od 1961. do 1990. godine, srednja temperatura u Srbiji viša je za čak 2,5 stepena Celzijusa. Prema klimatskim projekcijama, trend zagrevanja će se nastaviti, a do kraja veka, u zavisnosti od scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte, može se očekivati dodatno zagrevanje od 4,5 do čak 5,8 stepeni u odnosu na pomenuti referentni period.

Upravo zato naš odgovor mora biti snažan i usmeren ka aktivnostima koje će ublažiti njihov uticaj. Prilagođavanje na klimatske promene jedan je od najvažnijih segmenata koji doprinosi održivom razvoju celokupnog našeg društva. Napravili smo značajne iskorake kada je reč o jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, ali nas zajedničko i sistemsko delovanje tek čeka.

Izuzetno sam ponosna na činjenicu da je Srbija, kao potvrđeni lider u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, uspostavila jedinstveni klimatski servis – platformu 'Digitalni atlas klime Srbije'. To je prvi atlas takvog tipa u regionu, pa i u ovom delu Evrope, koji sadrži sve klimatske podatke javno dostupne svima. Ova platforma doprinosi povećanju transparentnosti i dugoročnom efikasnom planiranju prilagođavanja na klimatske promene i izazove koji će u budućnosti sigurno biti sve izraženiji.

Sebi smo postavili velike i ambiciozne ciljeve. U septembru je usvojen zaključak kojim se prihvata Treći nacionalno utvrđeni doprinos (NDC3), kojim se naša zemlja obavezala da će do 2035. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za preko 40% u odnosu na nivo iz 1990. godine. To je jasan pokazatelj snažnog opredeljenja Srbije za sprovođenje energetske tranzicije i jačanje otpornosti na klimatske rizike.

Volela bih da istaknem da je Vlada Republike Srbije 2023. godine, na predlog Ministarstva, usvojila izuzetno važan strateški dokument – Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, radi identifikacije uticaja klimatskih promena na sve sektore sistema, uz utvrđivanje mera prilagođavanja. Jedna od najvažnijih aktivnosti našeg Ministarstva u ovoj godini biće izrada novog Akcionog plana za ovaj program, za period od 2027. do 2030. godine, koji će biti zasnovan na podacima, analizama i potrebama najugroženijih sektora i zajednica. Takođe, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, Vlada je 2024. godine donela i podzakonski akt – Uredbu kojom smo uspostavili mehanizam za praćenje klimatskih promena i sistemsko prikupljanje podataka koji se odnose na ključne parametre, radi efikasnog praćenja realizacije Programa prilagođavanja.

Verujem da ćemo zajedničkim radom i uz zajedničku odgovornost odgovoriti na sve izazove koji nas čekaju. Zato pozivam sve da delujemo zajedno, odlučno i posvećeno, za Srbiju koja će biti primer održivosti, inovacija i odgovornog upravljanja prirodnim dobrima. Igrajmo za vodu. Hvala vam - istakla je Pavkov.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, je istakao da je veoma ponosan što je deo ove koferencije, kao i promena koje će uslediti.

- Poštovani ministre Pavkov, pomoćniče ministra Čauševiću, dragi domaćini gospodine Jeriniću i gospodine Puzoviću — nadam se da sam ih pravilno izgovorio, izvinite zbog izgovora. Dame i gospodo, zadovoljstvo mi je što vam se danas obraćam, fokusirajući se na tako važnu temu kao što je upravljanje vodama u kontekstu izmenjenih klimatskih uslova.

Klimatske promene su složeno globalno pitanje; njihov uticaj na vodu je neporeciv. Već smo čuli iz prethodnih govora — mislim da ne moram to dalje naglašavati, ali ponavljanje je korisno. Takođe je prilično jednostavno: ili imamo previše vode ili premalo, i to se ne dešava onda kada vam je potrebna. Previše vode nam donosi poplave, a premalo dovodi do suša.

U Srbiji su ove promene već očigledne. Prosečne temperature rastu, leta donose duže sušne periode, a kada kiša stigne, često padne odjednom — baš kao gost koji nikada ne dolazi, ili se pojavi nakon što je stigao sa još 20 ljudi. U Srbiji su ove promene već očigledne, kao što sam rekao, ali brojke govore same za sebe. Od 2000. godine, ekstremne vremenske prilike u Srbiji — uglavnom suše i poplave — izazvale su štetu od preko 10 milijardi dolara. Farme trpe, infrastruktura je oštećena, a životi i sredstva za život ljudi su ugroženi.

Dakle, pitanje više nije da li klimatske promene utiču na vodu, već kako mi odgovaramo. To znači kako se prilagođavamo i pripremamo za neizbežno. Ovom prilikom bih želeo da vam skrenem pažnju na tri poruke relevantne ne samo za Srbiju, već i za većinu zemalja u kojima Ju-En-De-Pe (UNDP) radi, uključujući i moju rodnu zemlju, Tursku.

Prvo: moramo upravljati vodom kao jednim integrisanim sistemom. Priroda ne funkcioniše po sektorima, pa ne bismo trebali ni mi. Poplave i suše nisu odvojeni izazovi; to su samo dve strane istog novčića. I ista voda koja u proleće može da uništi domove, može nedostajati leti kada je usevima najpotrebnija. Zato Ju-En-De-Pe sarađuje sa Srbijom na razvoju pametnijih, integrisanih rešenja koja povezuju vodu, poljoprivredu, energetiku i ekosisteme u jedan koherentan pristup.

Dozvolite mi da podelim primer. Ubrzo nakon poplava 2014. godine, zajedno sa Srbijavodama, Ju-En-De-Pe je pomogao u izradi studije o smanjenju rizika od poplava za sliv reke Kolubare. Videli smo neke primere u prezentacijama. Studija je zapravo pružila sveobuhvatnu procenu rizika od poplava zasnovanu na klimatskim podacima, zatim listu prioritetnih investicija i procenu finansijskih sredstava potrebnih za te investicije. Što je najvažnije, postala je temelj za stvarne mere zaštite od poplava koje su usledile na terenu.

Dakle, druga poruka je da u današnjoj klimatskoj stvarnosti prevencija nije trošak; to je investicija sa jednim od najsigurnijih povraćaja koje jedna zemlja može da ostvari. I vreme za investiranje je sada — unapred, umesto da reagujemo na katastrofe kada se one dogode. Kao što je Srbija pokazala, prevencija funkcioniše. Oslanjajući se na studiju o Kolubari koju sam upravo spomenuo, radili smo zajedno sa Vladom Srbije i relevantnim nacionalnim institucijama na proširenju investicija u otpornost. Od infrastrukture za odbranu od poplava i programa profesionalnog razvoja za upravljanje rizicima, do poboljšanih zakonskih okvira i jače institucionalne koordinacije za prevenciju i odgovor na katastrofe.

Deset godina nakon razornih poplava 2014. godine, Ju-En-De-Pe je sproveo studiju kako bi procenio uticaj ovih investicija i napora. Teže je proceniti uticaj onoga što se nije dogodilo zato što je prevencija uspela. Ali studija zapravo pokazuje ključne brojke. Pokazala je da bi ista situacija sa poplavama, da se dogodi danas, bila znatno blaža. Brojke su ubedljive: smanjenje od 67% u Lučanima, 79% u Čačku i čak 93% u Valjevu. Dakle, ovo nije samo statistika; to su zaštićeni domovi, sačuvani izvori prihoda i manje besanih noći kada padaju jake kiše.

Sada moramo da proširimo ovaj pristup. Na primer, mobilisanjem podrške za slične sveobuhvatne studije u svim većim rečnim slivovima. Govorimo o Južnoj i Zapadnoj Moravi, govorimo o Drini, govorimo o Timoku i govorimo o Tisi. Ove studije će nas voditi gde i kako da investiramo, naročito jer se klimatski uticaji intenziviraju nakon 2040. godine, kao što sugerišu sve globalne studije i kao što je projektovano u Nacionalnom programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je ministar upravo spomenuo.

Program procenjuje da će Srbija morati da investira preko 1,5 milijardi američkih dolara u narednoj deceniji kako bi odgovorila na rastuće klimatske rizike. Ovo nameće pitanje: odakle će doći novac? Jedna opcija — među mnogim opcijama koje zemlja može razmotriti za Srbiju — jeste izdavanje klimatskih obveznica, namenskog finansijskog instrumenta za usmeravanje investicija u upravljanje vodama, očigledno u zaštitu od poplava i srodne mere, otpornost na suše i rešenja zasnovana na prirodi kao jedan integrisani sistem, kao što sam pomenuo. Drugim rečima, umesto da reagujemo na katastrofe, mi investiramo unapred. Koristimo tržišta kapitala da otpornost pretvorimo u pametnu, dugoročnu investiciju, umesto da je smatramo samo troškom.

Govoreći o dugoročnosti, dolazim do svoje treće poruke, koja glasi da moramo planirati budućnost u kojoj je dostupnost vode manje predvidiva. To sada postaje činjenica života, a hitnost je jasna. Bujične poplave postaju intenzivnije, nestašice vode su učestalije, a ruralne zajednice, posebno poljoprivrednici, pod sve su većim pritiskom. Zauzvrat, moramo razmišljati šire i pametnije: upravljanje vodama na nivou čitavih rečnih slivova kao integrisani sistem; investiranje u rešenja zasnovana na prirodi kako bi se obnovila zemljišta i predeli sposobni da duže zadrže vodu — a primere smo već videli u videu; fokus na ruralna područja gde su rizici najveći, ne zanemarujući gradove; osiguravanje stabilne proizvodnje hrane i dovoljno pijaće vode za sve ljude; i naravno, u samom srcu toga — kao što smo čuli u ranijem govoru ministra — poboljšanje načina na koji koristimo podatke, jer dobre odluke počinju dobrim informacijama.

Ove akcije zahtevaju jače institucije, blisku saradnju među sektorima i oslanjanje na dokaze. Srbija već poseduje neke moćne digitalne alate za informisano donošenje odluka. Čuli smo o Digitalnom klimatskom atlasu, gde možete kliknuti na bilo koju lokaciju da biste videli podatke o temperaturi, padavinama i ekstremnim vremenskim prilikama od 1961. godine pa sve do projekcija za kraj veka. Postoji i Registar rizika od katastrofa, gde možete na nivou katastra i parcele pogledati svoju imovinu i videti osnovne opasnosti koje joj prete. Daljim investiranjem u klimatske podatke, znanje i veštine stručnjaka u institucijama, bićemo bolje pripremljeni da se nosimo sa nepredvidivim klimatskim uslovima koji utiču na dostupnost vode i ugrožavaju živote i ekonomiju.

Srbija ima znanje, alate i iskustvo. Ono što je sada potrebno jeste kontinuirana ambicija i kontinuirano partnerstvo. Kao Ju-En-De-Pe, nastavićemo da čvrsto stojimo uz Srbiju dok ona jača otpornost na klimatske promene. Mi gledamo dalje od samih tehničkih studija ili sistema podataka i vidimo naš zajednički rad na zaštiti ljudi koji su u centru ove perspektive — njihovih domova, njihovih njiva, njihovog zdravlja i njihove budućnosti - istakao je Beriš.

Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, istakao je veliku zahvalnost što je deo konferencije.

- Poštovana ministarko Pavkov, uvaženi direktore Puzoviću, poštovani domaćine, direktore EXPO-a, gospodine Beriš, uvaženi državni sekretari, članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici lokalne samouprave – da nekog ne zaboravim – hvala vam što ste me pozvali da govorim na ovoj izuzetno važnoj konferenciji. Obraćam vam se kao predstavnik službe koja je prva na terenu kada priroda pokaže svoje, ne tako lepo, lice.

Klimatske promene više nisu u domenu teorijskih rasprava. Mislim da čak i ljudi koji nisu stručnjaci mogu svake godine da uoče njihov snažan uticaj. Navešću vam nekoliko primera sa terena kako bismo stekli jasniju sliku o tome. Prošla godina bila je istorijska po broju požara na otvorenom – zabeleženo je čak 21.428 takvih intervencija, od ukupno 39.757 akcija Sektora za vanredne situacije.

Maločas sam razgovarao sa direktorom Puzovićem o tome kako se čak i sezona poplava pomerila. Nekada su to bili mart, april i maj, dok u poslednje vreme najviše problema sa bujičnim poplavama imamo u junu. Pre par godina, tačnije 2023, prvi put smo se susreli sa fenomenom superćelijskih oluja. Bio sam na terenu kada se to dogodilo – Bačka Topola je najviše stradala, kao i Novi Sad. Kada vidite te kataklizmične scene usred Srbije – odnesene spratove kuća i polomljene betonske stubove – shvatite da se dešava nešto nesvakidašnje za šta moramo ozbiljno da se pripremamo.

Kada je reč o temi 'Igra za vodu', ne mogu a da se ne osvrnem na poplave iz 2014. godine. One su bile prekretnica u odnosu društva prema poplavama, ali i prema vodi kao dragocenom resursu koji, s druge strane, može predstavljati i ogroman rizik. Ta godina bila je ključna za razumevanje sistema zaštite i spasavanja, smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u takvim situacijama.

Napraviću samo nekoliko poređenja. Sektor za vanredne situacije je 2014. godine imao šest specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi, a danas ih imamo 27. Ilustracije radi, juče je u Jagodini spasen čovek čiji se čamac prevrnuo. Spasao ga je naš specijalistički tim iz Jagodine. Da se to desilo pre 15 godina, taj čovek verovatno ne bi bio živ jer bi se čekao dolazak tima iz Kragujevca ili Beograda.

Od tada je, što će i direktor Puzović potvrditi, mnogo uloženo u vodnu infrastrukturu. Ipak, ono što je najvažnije jeste da je komunikacija između svih aktera na daleko višem nivou. Saradnja između organa državne uprave i lokalne samouprave je značajno napredovala. Skoro svi predsednici opština i gradonačelnici su postali svesni značaja svoje uloge u ovom sistemu. Sa kolegama iz 'Srbijavoda' imamo zaista sjajnu saradnju i uvek smo zajedno na terenu.

Iskreno, najviše volim kada me direktor Puzović pozove dok je lepo vreme, jer znam da je reč o nekom novom projektu, a ne o kriznoj situaciji zbog kiše. Želim da se zahvalim Vladi i državi što su prepoznali značaj ulaganja u Sektor za vanredne situacije. U poslednjih nekoliko godina nabavili smo više kamiona – koji su osnovno sredstvo za rad vatrogasaca-spasilaca – nego u proteklih nekoliko decenija. To su činjenice koje su nedvosmislene.

Gospodin Beriš je napravio jedno poređenje, a ja ću napraviti drugo, vezano za poplave iz 2023. godine. I tada smo bili neprestano na terenu. Vanredna situacija bila je proglašena u 56 lokalnih samouprava. U pojedinim delovima zemlje, poput Rasinskog upravnog okruga, palo je mnogo više kiše nego 2014. godine, a rezultat je bio – nula žrtava. To je ono što nas u Sektoru najviše raduje, jer je ljudski život najveća vrednost.

To jasno pokazuje u kom smeru treba da idemo: ka daljem ulaganju u preventivu, uvođenju novih sistema poput alata veštačke inteligencije, obnavljanju opreme i ulaganju u ljudske resurse. Sektor za vanredne situacije trenutno ima oko hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego pre nekoliko godina. Primili smo i preko 60 inženjera tehničke struke koji su angažovani na preventivi od požara i eksplozija.

Smatram da treba razmisliti i o formiranju posebnog fonda pod nadzorom Ministarstva finansija, namenjenog preventivi u širem smislu – od zaštite od poplava i stabilnog vodosnabdevanja, do borbe protiv požara na otvorenom. Na taj način ćemo građanima pružiti najbolju moguću zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda.

Želim vam uspešnu konferenciju. Nadam se da ćemo se češće sretati povodom lepih povoda, kao što je ovaj veličanstveni EXPO projekat, a što manje na terenu tokom vanrednih situacija - istakao je Čaušić.

Na svečanom otvaranju konferencije prisutnima se obratio Goran Puzović, direktor "Srbijavode".

- Danas ne otvaramo samo jedan skup, već započinjemo razgovor o temi koja određuje budućnost naše zemlje. Živimo u vremenu koje se sve češće naziva 'vreme vode'. Dvadeset prvi vek je vek vode i vek ekologije. Znamo da su se u 20. veku svi ratovi dominantno vodili oko nafte i naftnih derivata. U 21. veku, voda postaje sve nedostupnija većem delu svetske zajednice i zato je pažnja usmerena na nju ogromna. Svi budući veliki sukobi verovatno će se voditi upravo zbog pristupa vodi.

Voda više nije samo prirodni resurs, već pitanje razvoja, budućnosti i stabilnosti svakog društva. Voda nas vodi u budućnost. Upravo zato je važno da jasno kažemo: voda nije izazov budućnosti, voda je izazov sadašnjosti. Način na koji danas upravljamo vodom odrediće kakvu ćemo Srbiju ostaviti našoj deci i kakav ćemo zalog budućnosti ostaviti onima koji dolaze nakon nas.

Srbija je to na vreme prepoznala. Zahvaljujući jasnoj viziji predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, danas govorimo o sistemskom pristupu svim sferama društva, odnosno o razvoju cele zemlje. Predstavljeni su planovi 'Srbija 2030' i 'Srbija 2035', kroz koje vidimo kakva Srbija treba da bude i koje mesto treba da zauzima u svetu. Želimo razvijenu zemlju, a Nacionalna strategija upravljanja vodama je neraskidiv deo tog sistema. Ona povezuje zaštitu od poplava, vodosnabdevanje, izgradnju velikih infrastrukturnih objekata, navodnjavanje, razvoj poljoprivrede i, na kraju, očuvanje naših prirodnih resursa. Jedinstvo svih nas vodi ovu zemlju ka sigurnijoj budućnosti.

Ta strategija nije samo mrtvo slovo na papiru, ona se aktivno sprovodi. Mi danas radimo i delujemo na terenu širom Srbije, kroz saradnju institucija, uz primenu stručnog znanja i odgovornost države. Svi segmenti društva moraju biti povezani kako bismo imali rezultat koji nam garantuje sigurnu sadašnjost i dobru budućnost. Više ne govorimo o planovima, već o onome što sprovodimo. Ta strategija je već utkana u brojne projekte koje realizujemo širom zemlje.

Ne gradimo mi samo infrastrukturu, mi gradimo bezbednost. Svim ovim objektima omogućavamo da svaki građanin Srbije živi bar jedan procenat sigurnije sutra nego danas. U tom kontekstu, pripreme za EXPO 2027 imaju poseban značaj. EXPO nije samo događaj u Beogradu, to je razvojna platforma cele Srbije koja nas vodi u budućnost. Kroz projekte koje sprovodimo u pripremi za EXPO – od uređenja obala, izgradnje infrastrukturnih objekata, do razvoja sistema za upravljanje vodama i zaštitu od poplava – mi podižemo standarde u celoj zemlji. Ovi projekti nisu privremeni, oni ostaju kao trajno nasleđe. Kao što je i Danilo rekao, gradimo danas da bi generacije koje dolaze živele sigurnije i da im ostavimo vredan zalog koji će oni nadograđivati.

EXPO nije samo gradilište, to je nacionalni projekat i prilika da dočekamo svet, da pokažemo da smo zemlja koja ume da planira, gradi i odgovorno i dugoročno upravlja svojim resursima. Kada govorimo o klimatskim promenama, važno je da pošaljemo jasnu poruku: mi ne čekamo, mi reagujemo. Ne pravimo reaktivni sistem, već sistem koji predviđa i predupređuje događaje. Ne želimo samo da se branimo od problema, želimo da ih sprečavamo i rešavamo u trenutku nastajanja.

'Srbijavode' su deo tog sistema, jer ovaj proces ne pripada samo jednoj instituciji. Samo zajedničkim radom možemo ostvariti vrhunske rezultate. Ovaj proces pripada svima nama: državi koja postavlja okvir, struci koja nudi rešenja, lokalnim samoupravama i svim delovima sistema koji te projekte sprovode odgovorno i dosledno. Samo kao sistem možemo biti otporni i sigurni.

Ova konferencija je mesto na kojem nećemo samo govoriti o problemima, već ćemo pokazati konkretna rešenja. Ovo nije mesto gde tražimo odgovore, već mesto gde potvrđujemo da odgovore na mnoga pitanja već imamo. Ulaganjem u vodu ulažemo u život, a ulaganjem u sisteme ulažemo u sigurnost. Kroz EXPO otvaramo Srbiju svetu.

Proglašavam ovu konferenciju otvorenom i svim učesnicima želim uspešan rad - istakao je Puzović.

Na svečanom otvaranju konferencije prisutnima se obratio Danilo Jerinić, direktor preduzeća "EXPO 2027".

- Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Puzoviću, poštovani predstavnici institucija, međunarodnih organizacija, stručne javnosti i privrede, ali pre svega, dragi prijatelji.

Veliko mi je zadovoljstvo da danas otvorimo konferenciju 'Adaptacija na klimatske promene – igra za vodu', jer je voda danas postala mnogo više od prirodnog resursa. Voda je postala pitanje razvoja, stabilnosti i budućnosti.

Danas se razvoj gradova više ne meri samo brojem izgrađenih kilometara puteva ili kvadrata novih zgrada, već i time koliko je jedan grad otporan na poplave, na suše, na ekstremne vremenske uslove i na klimatske promene koje su danas postale realnost.

U tom smislu, pripreme za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027 za nas nisu samo pripreme za događaj koji traje 93 dana. EXPO je za nas razvojni projekat u okviru kojeg moramo da odgovorimo na pitanja: kako gradimo, kako upravljamo resursima i kakvo okruženje ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas.

Mi EXPO ne gradimo za tri meseca. Mi EXPO gradimo za decenije koje dolaze. EXPO za nas nije kraj, već početak. Sve što se danas gradi – infrastruktura, saobraćajnice, energetski sistemi, vodovodna i kanalizaciona mreža, sistemi za zaštitu od poplava – ostaje građanima Srbije da koriste decenijama nakon izložbe.

Upravo u tome je suština održivog razvoja: da ono što gradite danas ima vrednost i sutra. Naziv ove konferencije, 'Igra za vodu', nosi jednu važnu poruku. U sportu, kada igrate za tim, ne igrate za sebe. Kada igrate za državu, ne igrate za jednu utakmicu. Kada igrate za budućnost, igrate dugoročnu igru. Upravljanje vodama upravo jeste dugoročna igra koja se igra za generacije.

EXPO 2027 je za Srbiju prilika da unapredimo sopstvene sisteme, da primenimo nove tehnologije i da podignemo standarde u oblasti infrastrukture, zaštite životne sredine i upravljanja resursima. Zato verujem da ćemo jednog dana, kada EXPO bude iza nas, moći da kažemo da nismo organizovali samo jednu veliku manifestaciju, već da smo izgradili bolje sisteme, sigurnije gradove i uspostavili odgovorniji odnos prema prostoru i prirodi - istakao je on.

Na Expo Playground-u upravo je počela konferencija "Adaptacija na klimatske promene – Igraj za vodu", u organizaciji preduzeća Srbijavode, posvećena ključnim izazovima u upravljanju vodnim resursima i prilagođavanju na sve izraženije klimatske promene.

Program je otvoren najavnim filmom, nakon čega slede obraćanja predstavnika najviših državnih institucija, uključujući i predstavnike Vlade Srbije, kao i predstavnike gradske uprave i relevantnih ustanova.

U nastavku su planirana tri tematska panela, fokusirana na uticaj klimatskih promena u savremenim društvenim okolnostima, kao i na primere dobre prakse i saradnje između države, lokalnih samouprava i privrede. Među panelistima su predstavnici institucija, lokalnih zajednica i poslovnog sektora.

Cilj skupa je da okupi ključne aktere i otvori prostor za razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi, kako bi se zajednički odgovorilo na sve učestalije izazove poput poplava, suša i ekstremnih hidroloških pojava.

Iz Srbijavoda poručuju da se kroz jačanje institucionalnog okvira, strateško planiranje i investicije u vodoprivrednu infrastrukturu gradi otpornost društva i prirodnih sistema, sa ciljem dugoročne stabilnosti u uslovima klimatskih promena.