Od 8 sati radnog vremena samo sat i po direktno pravili proizvod: Kako to sprečiti?

Zaposleni tokom radnog vremena doprinose samo 20% vrednosti proizvodu koji proizvode, dok preostalo vreme predstavlja rasipanje

Koju god privrednu ili uslužnu delatnost da sagledamo, brzo vidimo da je čovek osnova svakog procesa i kao takav on je neposredno uključen u njihov dizajn, funkcionisanje, optimizovanje, održavanje i unapređenje. Svaki segment radnog procesa nalazi se pod nekom vrstom čovekovog uticaja.

Uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju time se stavlja na prvo mesto u proizvodnom procesu. Čovek svojim radom direktno daje vrednost proizvodu, međutim ako ljudi koji učestvuju u procesu proizvodnje nisu organizovani, odnosno ako ne rade na standardan i optimizovan način, oni predstavljaju čist trošak.

Teme za vas

Zato je i cilj da sami radni procesi budu tako organizovani da svaki zaposleni tačno zna šta radi, uspostavljajući balans između opterećenja rada čoveka i doprinosa koji pruža kompaniji u kojoj radi.

- Često u našoj praksi kada kod klijenta prvi put snimamo neki proces, dobijemo rezultat koji pokazuje da ljudi svojim radom u toku radnog vremena, doprinose samo 20% vrednosti proizvodu koji proizvode, dok preostalo vreme predstavlja rasipanje - kaže Ivan Milanović iz kompanije Tecor Consulting i dodaje:

- Pretvoreno u radne sate, to znači da su ljudi u proizvodnji, od 8 sati radnog vremena samo sat i po vremena direktno radili na tom proizvodu, a da su preostalo vreme trošili na nepotrebne aktivnosti kao posledicu loše organizovanih procesa. Kompanija iz koje dolazim, ovako zatečeno stanje rešava uz pomoć veoma efikasnih Lean i Kaizen alata, pa nakon implementacije tih alata dobijemo situaciju u kojoj se VA (Value Added) aktivnosti sa zatečenih 20 popnu na 60 i više procenata, a to je rezultat samo bolje organizacije posla.

Ako želimo profitabilnu i na tržištu konkurentnu kompaniju, potrebno je da svaki proizvodni proces analiziramo do detaljа. Tek tada, kada budu uočena i eliminisana sva rasipanja, kada radno mesto bude koncipirano tako da zaposleni sa što manje rada bude što efikasniji, dobre prakse pretvaramo u standarde. Ti standardi, ako se valjano implementiraju u organizaciju, postaju radna navika zaposlenih, navode iz kompanije.

Naravno da ovde nije kraj, te radne navike treba konstantno, sitnim poboljšanjima, gotovo svakodnevno, optimizovati. Ovako uspostavljen način rada kompaniji direktno obezbeđuje profit, a zaposlenima veće zadovoljstvo na radu.

Šta je Lean koncept?

Lean koncept obuhvata sve zaposlene u jednoj kompaniji, bilo da je ta kompanija iz domena proizvodnje

ili uslužnih delatnosti. Može se primeniti bukvalno svuda, od proizvodnje železničkih lokomotiva do košenja travnjaka u dvorištu.

Savremeni uslovi poslovanja, koje odlikuju izražena kompleksnost, nepredvidivost i neizvesnost, pa na

kraju i oštra konkurencija, i zasićenost tržišta proizvodima i uslugama, zahtevaju jedan potpuno drugačiji pristup u poslovanju, gde centralni faktor uspeha ne predstavljaju materijalna i finansijska aktiva, već neopipljivi i nematerijalni resursi.

Odnosno prevedeno na područje Lean i Kaizen filozofije, kompanija mora, a sve da bi bila konkurentna na tržištu, smanjiti rasipanja u proizvodnji. Na taj način će cena proizvoda na tržištu ostati ista (neće se uvećavati), a cena izrade tog proizvoda će biti značajno smanjena. Ta razlika je zapravo čista dobit za proizvođača i realan faktor uspeha kompanije navodi se.

Jedan od najpoznatijih svetskih menadžera Jack Welch govorio je: “Sposobnost organizacije da uči i brzo prevede naučeno u akciju je vrhunska konkurentska prednost.”, a ovde je svakako primarnu ulogu dao upravo čoveku u toj konkurentnoj organizaciji.

Da bi se radne navike kod zaposlenih u jednoj kompaniji optimizovale, pre svega mora se stvoriti okruženje u kome se uvek dolazi do shvatanja kako ima mesta za poboljšanja postojećih procesa “uvek može bolje”. Nema kraja procesima smanjivanja potrebnog rada, vremena, prostora, troškova i grešaka u proizvodnji, istovremeno nudeći kupcima proizvode koji su sve bliži njihovim stvarnim potrebama i željama, ističu iz Tecor consulting-a.

Japan pravi primer

U savremenom svetu pojam optimizacije odnosno poboljšanja je široko rasprostranjen, a najbolji primer uspešne primene metoda optimizacije je Japan, država u kojoj su metode optimizacije jedna od glavnih odrednica i karakteristika poslovanja.

Industrijski razvoj Japana doživeo je vrhunac, pa su te procese proizvodnje Japanci do te mere usavršili da ih danas svi kopiraju. Poboljšanja proizvodnih i poslovnih procesa se postižu raznim metodama, a LEAN i Kaizen su sigurno najuspešniji u savremenom poslovnom svetu, naglašavaju iz kompanije.

- Oni često implementiraju 5s - Lean alat za uređenje radnih mesta, koji je jedan od najefikasnijih metoda za optimizaciju radnih navika, odnosno radnog prostora.

Ova metoda navodi zaposlene da svakodnevno i konstantno uređuju svoj radni prostor i time lako uoče eventualne defekte na mašinama (curenje ulja i sl.), bezbednost na radu dovedu na veoma visok nivo, a nepotrebne operacije i kretanja svedu na minimum. Samim tim zaposleni vrlo lako mogu uočiti mogućnost poboljšanja procesa rada u kome neposredno učestvuju, a jednom postavljen standard, kao što su već napomenuli automatski postaje deo radne navike.

Kada se sve rezimira vidimo da uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju ima presudnu ulogu u ostvarivanju profita kompanije, a optimizovane radne navike zaposlenih omogućavaju da se proizvod do kupca plasira na vreme i u potrebnom kvalitetu. Naravno da pažljivo odabrani standardi i procedure povećavaju i bezbednost na radu, a zaposleni su više motivisani za produktivan rad, navode.

(Telegraf Biznis)