Građani Srbije sve do 4.000 dinara uglavnom plaćaju bezgotovinski

Iznos od 4.000 dinara je trenutna granica do koje nije potrebno unositi PIN kod prilikom beskontaktnih plaćanja Mastercard karticama

Beskontaktna plaćanja su sastavni deo savremenog platnog iskustva građana Srbije, a da 80% ispitanika poseduje beskontaktnu karticu.

Beskontaktno se najčešće plaća u supermarketima (82% ispitanika), na benzinskim pumpama (43%) i u apotekama i privatnim zdravstvenim ustanovama (42%), odnosno na užurbanim trgovačkim lokacijama, tamo gde su brzina i jednostavnost plaćanja bitni kako kupcu, tako i trgovcu na kasi, pokazali su rezultati najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja.

Upravo su brzina i jednostavnost korišćenja najčešći razlog zašto se korisnici odlučuju da plate beskontaktno, što je istaklo 74 odsto ispitanika, a ostale prednosti ove platne metode koje korisnici navode su sigurnost (40%) i kontrola, jer kartica ostaje sve vreme u rukama korisnika (36%).

Još jedan pokazatelj oslanjanja na beskontaktna plaćanja je i MasterIndex podatak da se 29% ispitanika odlučuje da iznose do 4.000 dinara plati prislanjanjem kartice ili telefona, što je tek nešto manje nego broj korisnika koji za te manje iznose koriste gotovinu (33%), odnosno standarno plaćanje karticom (36%). Generalno posmatrano, iznosi do 4.000 dinara se u 67% slučajeva plaćaju bezgotovinski, što je značajan pokazatelj promene individualnih potrošačkih navika.

Iznos od 4.000 dinara je trenutna granica do koje nije potrebno unositi PIN kod prilikom beskontaktnih plaćanja Mastercard karticama i za 17% ispitanika, taj limit je odgovarajući. Međutim, 23% ispitanika je izrazilo spremnost da plaća beskontaktno bez unosa PIN koda iznose do 5.000 dinara, dok bi još 22% bilo spremno da tako plaća i iznad 5.000.

Iako je PIN kod i dalje preferirana metoda za potvrdu plaćanja (62% ispitanika), sličan je procenat (60%) onih koji bi radije zamenili pamćenje i ukucavanje šifara za biometriju, odnosno potvrdu plaćanja skeniranjem otiska prsta ili lica, što su metode koje građani već koriste prilikom otključavanja savremenih, pametnih telefona.

Upravo su mobilna plaćanja aktuelni trend u razvoju platnog tržišta u Srbiji. Mobilna plaćanja predstavljaju beskontaktno plaćanje putem mobilnog telefona ili drugog pametnog uređaja, i to tako da u svom telefonu korisnik ima instaliranu aplikaciju mobilnog novčanika u koju je dodao svoju platnu karticu, i umesto da prislanja karticu na terminal u trenutku plaćanja, on jednostavno prisloni svoj telefon.

Za ovakav vid plaćanja je zainteresovana trećina ispitanika. Putem mobilnih telefona se mogu obavljati i druge vrste prenosa novca, kao što je na primer direktan prenos sredstava sa kartice jednog korisnika na karticu drugog korisnika (opcija za koju je zainteresovano 39% ispitanika) ili prenosi iz aplikacije mobilnog bankarstva (36% ispitanika).

Brzina i jednostavnost su karakteristike mobilnih plaćanja koje bi podstakle 64% MasterIndex ispitanika da plaćaju na ovaj način, dok je za 48% njih to praktičnost, jer korišćenje mobilnog novčanika eliminiše potrebu za nošenjem drugog novčanika. Trećina ispitanika je istakla sigurnost, 32% činjenicu da nema dodatnih troškova, a 26% njih kaže da korišćenjem mobilnih novčanika ostvaruju posebne benefite, kakav je povrat novca (keš-bek), što je tradicionalna kampanja koju Mastercard organizuje kao način da nagradi postojeće i podstakne nove korisnike mobilnih plaćanja.

„Beskontaktna plaćanja su, za 14 godina koliko su dostupna u Srbiji, u značajnoj meri oblikovala očekivanja potrošača u pogledu brzine, praktičnosti i jednostavnosti. Sve Mastercard kartice u Srbiji su beskontaktne, a dalji pravac razvoja tržišta je takav da se te beskontaktne kartice sve više koriste u okviru mobilnih novčanika, odnosno za mobilna plaćanja. Naši korisnici trenutno na raspolaganju imaju 11 mobilnih novčanika u 7 banaka i verujemo da će taj broj nastaviti da raste u budućnosti, u skladu sa jasnim opredeljenjem i sve većim oslanjanjem tržišta na savremene digitalne tehnologije“, zaključila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.

(Telegraf Biznis)