Eksperti predviđaju "katastrofalne ishode" u roku od jedne decenije: Najsumorniji Davos do sada?
Dve trećine ispitanika sugerisalo je da će višestruki šokovi koji proističu iz pandemije i tekućeg sukoba u Ukrajini izazvati nevolje za globalnu ekonomiju u bliskoj budućnosti
Rekordan broj biznismena i lidera vlada okupiće se sledeće nedelje (16-20. januar) u švajcarskom zimovalištu Davos, kako bi pokušali da reše izazove koji se protežu od globalnih ekonomskih padova, do ekološkog kolapsa, a sve se dešava u okviru Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Podsećamo, "svi smo zapali u neku vrstu krize", rekao je direktor WEF-a, Klaus Švab, na konferenciji o ukrajinskom ratu, klimatskim promenama i naizmeničnim problemima u nabavkama energenata i hrane.
Teme za vas
Ko je u Evropi najviše zaradio? Akcije NATO proizvođača oružja uzletele, Nemci predvode
Važili su za jednu od zemalja u kojoj stanovništvo najranije odlazi u penziju: To će se uskoro promeniti
Iako se očekuje rekordna poseta na Svetskom ekonomskom forumu sledeće nedelje, stvari ipak ne stoje sjajno.
Kriza troškova života, nadolazeća recesija i rastući dug su najveće kratkoročne pretnje sa kojima se suočava globalna ekonomija, upozorava se u godišnjem izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma.
"Teško da će svet videti olakšanje u naredne dve godine jer se zemlje bore sa energetskom, inflacionom, prehrambenom i bezbednosnom krizom", navodi se u godišnjem istraživanju 1.200 profesionalaca iz vlade, biznisa i civilnog društva, objavljenom uoči samita u Davosu.
Dve trećine ispitanika sugerisalo je da će višestruki šokovi koji proističu iz pandemije i tekućeg sukoba u Ukrajini izazvati nevolje za globalnu ekonomiju u bliskoj budućnosti, dok petina eksperata predviđa "katastrofalne ishode" u roku od jedne decenije.
- Gledamo u nešto što je novo, ali u isto vreme jezivo poznato - rekla je za CNBC Karolina Klint iz Marsh-a i dodala:
"Tako da vidimo povratak nekih starijih rizika, za koje smo smatrali da smo postigli dobar napredak u pogledu rešavanja, ali smo se sada vratili na mapu rizika".
Kriza troškova života smatra se najneposrednijim rizikom koji je "veoma teško prihvatiti", jer pogađa najranjiviju populaciju.
- Vlade sada rade na ublažavanju ovog uticaja, a u isto vreme pokušavaju da se zaštite od spiralne inflacije i servisiranja istorijski visokih dugova - zaključuje Klint.
(Telegraf Biznis)