Sat koji bukvalno kuca, navija se i zvoni: Mehanički budilnik iz Jugoslavije još se pravi (i prodaje) u Zemunu

U vreme kada je sve oko nas "pametno" i gotovo ništa ne radi bez baterija, mehanički sat je pravo otkrovenje

Ako iz prve umete da "navijete" pravi mehanički časovnik, verovatno znate da vežete i pionirsku maramu. Za one koji su odrasli uz mobilne telefone to nije nimalo jednostavno. Probajte...

Da biste vratili "šmek" stare Jugoslavije i "užitak" šok buđenja, ne morate da otvarate prašnjave kutije sa tavana, niti da pretražujete aukcije. Ovi satovi i danas se proizvode i prodaju u Zemunu.

Teme za vas

Mi smo posetili neobičnu "Insinu" prodavnicu u Tršćanskoj ulici i to je prava vremenska kapsula. Da smo u 2023. godini odaje samo fiskalna kasa sa LED ekranom. Na proizvodima su samo brojevi i kazaljke.

"Izvinite, gde se nalazi prodavnica?", pitali smo na kapiji fabrike, jer na toj adresi nismo videli nikakav izlog.

"A šta vam je potrebno?", upitali su nas.

Kada smo spomenuli da želimo da kupimo budilnik, gospođa nam je objasnila kuda da prođemo, ali ni sama nije bila sigurna da li ih u prodavnici još ima. Bilo ih je, kaže, ranije...

"Idite tamo gde je onaj čovek".

Otvaramo vrata i ulazimo u servis. Sve izgleda poprilično "fabrički". A sa leve strane su kancelarije.

Međutim, u tom trenutku ugledali smo tri budilnika koji stoje na polici: žuti, plavi i srebrni. Dakle - to je prodavnica.

"Da li se još proizvode?", pitali smo prodavačicu.

"Mnogi nas to pitaju, ali mi proizvodnju nikada nismo ni prekidali. Vi ste mladi, ne znate, nekada je u svakoj robnoj kući u Jugoslaviji mogao da se kupi naš budilnk".

Dok je ljubazna prodavačica pažljivo pakovala naše časovnike sa zvonom, zapala nam je za oko i ostala roba.

Tu je samomerač krvnog pritiska, koji je Insa "nasledila" od Teleoptika, potom neki manometar ili termometar, ali i štoperica za šah.

Okačeni su i zidni satovi, oni koji podsećaju na razne institucije, škole ili železničke stanice i na kojima prepoznatljivim crvenim slovima piše "Insa".

Na jednom od njih odštampana je i slika Zemuna.

Gosođa nam je izdala račun, na zelenom fabričkom stolu, ispisala je garanciju, "udarila" i pečat, a potom kusur vratila tačno u dinar.

U vreme kada je sve oko nas "pametno" i gotovo ništa ne radi bez baterija, mehanički sat je pravo otkrovenje. Potrebno je samo da ga redovno navijate. U stvari, ima tu još nekoliko stvari koje bi trebalo da znate.

Pošto u svetu postoje svega tri fabrike mehaničkih budilnika, ovo je pravi raritet, zanimljivi retro uređaj koji budi i vas i vašu nostalgiju.

Zamislite jedan soliter pun radnog naroda - mora da su celi odzvanjali u 4 sata ujutro. Jer, nekada se radilo od 6 do 14 sati! Dan je bio duži, ali za buđenje je postojala samo jedna šansa.

Ako bi se nekome ovo čudo i pokvarilo, morao je da zove službu buđenja, pod uslovom da je u kući imao telefon. U suprotnom, morao bi da se oslanja na svoju podsvest, kao u stara vremena.

Dakle, mehanički budilnik iz Zemuna bio je zlata vredan. Pre raspada zemlje proizvodilo se milion i 200 hiljada budilnika godišnje, a mnogo njih je bilo namenjeno izvozu.

Čak i u 21. veku budilnici su se izvozili u Ameriku. Naravno, sada su oni samo "retro gedžeti". Jedan lanac supermarketa prodavao je robu iz svih zemalja sveta. Iz Srbije su odabrali budilnik.

Insini satovi zvone i na mrežama - na Jutjubu postoje brojni video snimci, a neko je izmerio i da je jačina zvona 85 decibela.

Kako sat radi?

Četiri kazaljke, četiri zavrtnja, jedan "jezičak" i polugica.

Ako ste živeli u ta stara vremena, nećete ni razmišljati. Desni veći zavrtanj je za navijanje sata, da bi uopšte "kucao" (i zaista kuca, poprilično bučno), a levi za navijanje zvona.

Ako zaboravite da navijete sat, staće, ako zaboravite da to učinite sa zvonom, uspavaćete se.

Nama se dešavalo da sat prestane da kuca kada ga navijemo, ali proradi čim ga dobrano protresemo.

Manjim gornjim zavrtnjem pomerate gornju malu kazaljku i tako podešavate vreme buđenja. Manjim donjim podešavate sat.

Gornja mala kazaljka na samom satu označava vreme buđenja, a postoji i donja - sekundara.

Jednu caku znaju samo najiskusniji. Može da se desi da sat malo žuri ili kasni. To znači da morate da ga podešavate svaki dan, koji minut gore-dole, ili pet ili deset. Setite se jezička koji smo spomenuli. Potreban vam je šrafciger. Pomerite jezičak ka plusu i ubrzajte časovnik ako kasni. Ili, ka minusu, usporite ga ako žuri. Mi smo uspeli da podesimo naš tako da sada greši svega nekoliko minuta za 24 sata.

Kada ste sve navili i podesili, možete mirno da zaspite.

Ne... Uključite svetlo ponovo svetlo. Proverite da li ste oslobodili zvono. Pošto sat, teoretski, zvoni dva puta dnevno, zvono mora da bude blokirano preko dana. To se čini običnom mehaničkom polugom. Odblokirajte ga i zažmurite ponovo.

I zapamtite - sat zvoni svega petnaestak sekundi, možete da zaustavite zvonjavu, ali ne i da "odložite" alarm.

Buka koju proizvodi sat zaista je neobična i na nju biste morali da se naviknete. Kada navijate sat, vi zatežete oprugu u njegovom mehanizmu. Sat potom bukvalno "kuca", a ti otkucaji ne čuju se svake sekunde, već mnogo učestalije. Jedan jači otkucaj prati slabiji, i ta igra zvukova može da vam poremeti "prvi san".

Ipak, kada se naviknete na taj zvuk, podsećaće vas na spokojnost u toplom krevetu. Zvonjava je, ipak, onaj mnogo neprijatniji deo koji ostaje za jutro.

(Telegraf biznis)